Откривено нешто чудно. Научници: Можда има чврсту површину.
Научници су након посматрања једног магнетара рендгенским зрацима закључили да он, можда, има необичну површину која је састављена од материје између текућег и чврстог стања; уместо да је гасовит као што је већина звезда. 4U 0142+61 је удаљен од нас око 13.000 светлосних година. Ради се о магнетару, неутронској звезди са изузетно јаким магнетским пољем која је настала пошто је дивовска звезда експлодирала у супернову.
Роберто Турола са Универзитета Падова у Италији и колеге посматрали су 4U 0142+61 NASA-иним сателитом Imaging X-ray Polarimetry Explorer (IXPE). Тачније, анализирали су поларизацију светлости – равнину у којој светлосни таласи осцилирају док се шире кроз простор. С обзиром на то да та поларизација увелико зависи од медија кроз који се валови шире, а и од електромагнетских поља, могли су помоћу података окарактерисати површину магнетара, пише New Scientist.
Пронашли су два чудна својства која указују на то да би ова неутронска звезда могла имати чврсту површину. Прво је било да је поларизација светлости била врло слаба, а гас иначе делује као нека врста филтера и пропушта углавном поларизовану светлост. Друго је био изненадни заокрет од 90 степени у углу поларизације, тачно оно што симулације предвиђају за икс-зраке који путују кроз чврсту површину. Због екстремне гравитације, површина на овоме магнетару могла би се састојати од такозване Бингамове пластике, материјала који зна да се понаша и као круто и текуће тело.
Често се за примере такве твари дају мајонез и паста за зубе. Но, површина ове звезде се вероватно састоји од материјала који се обично не повезују с текућинама – од чудних кристала железа и других тешких елемената. Иако би се могло рећи да ова неутронска звезда има чврсту површину, не бисмо никако могли ходати по њој јер би гравитација код наших стопала била знатно јача од оне код главе.
„Тамо је огромна разлика у гравитацији која би вас дефинитивно убила јер бисте се претворили у шпагете. Затим је ту огромно зрачење и екстремна врућина. Било би опасно и приближити се овоме магнетару”, рекао је Турола. Научници за сада не знају постоје ли и други магнетари с чврстим површинама. Наиме, намјерно су за проматрање одабрали 4U 0142+61 јер се ради о једном од најсјајнијих магнетара на небу, но процес прикупљања података је ипак трајао готово месец дана. Да би се сазнало да ли су површине других магнетара чврсте или гасовите, треба да прође још времена. Истраживање названо Polarized x-rays from a magnetar објављено је у часопису Science.
(Индекс)
