Једноставан узорак слине могао би ускоро постати кључан за откривање рака органа варења, што би било знатно мање инвазивно од постојећих дијагностичких поступака. Нова студија указује да се специфични микробни потписи повезани с карциномом желуца и дебелог црева могу препознати прегледом усне шупљине, пише Science Alert. Kарцином пробавног тракта је међу најчешћим малигним болестима и један од водећих узрока смрти у свету. Дијагностика најчешће укључује неугодне ендоскопске прегледе. Истраживање објављено у часопису Cell Host Microbe темељи се на упоређивању микроба у узорцима слине и столице код 507 особа. Група је укључила 77 пацијената с раком желуца, 86 с колоректалним карциномом, 215 с метаболичким поремећајима попут хипертензије и дијабетеса типа 2 и контролну од 129 здравих појединаца.
„Многе врсте микроба из усне шупљине постоје и у цревима, где се могу размножавати”, појаснио је Ђихјун Kим, системски биолог са Универзитета Јонсеи у Јужној Kореји и главни аутор студије. „Та запажања су нас навела на питање да ли се орални микроби селе у пробавни тракт и задржавају ли се тамо другачије код особа које болују од рака.” Анализом гена микроба у узорцима, научници су успоставили меру коју су назвали индекс уста-столица (MF index), којим се утврђује у којој су колико се наведених микроба налази и у слини и у столици исте особе. Истраживање је показало да је поменути индекс био знатно повишен код особа с раком органа варења у поређењу са здравим људима, што значи да код оболелих од рака више оралних микроба мигрира дубље у црева. Такав пораст није забележен код особа с метаболичким поремећајима.
Истраживачи су упоредили микробе у оралним и фекалним узорцима здравих контролних особа (HC), особа с метаболичким синдромима попут дијабетеса типа 2 (Т2D) и пацијената с гастроинтестиналним раком (GC/CRC). (Јанг и сар., Cell Host Microbe, 2026). „Постојање бактерија повезаних са устима у цревима пацијената с раком није било неочекивано”, каже епидемиолошкиња Сун Ха Ђи са Универзитета Јонсеи. „Нисмо у потпуности предвидели како се тај сигнал разликовао међу врстама болести, колико се тога могло открити само из оралних узорака и у којој је то мери зависило од начину на који су микробне одлике приказане.”
Тестови утемељени на узорцима слине показали су се прецизнијима у откривању знакова колоректалног карцинома од неких стандардних алата за проверу, попут теста на окултно крварење у столици. Тај тест тражи трагове крви, но често даје лажно позитивне или лажно негативне резултате. Невоља је у томе што не крваре сви канцерогени или преканцерогени полипи, па се не могу превидети, док се крв може појавити и због других стања, попут хемороида. Осим тога, узимање узорка столице већини је људи неугодно искуство. Kад би могли бирати, вероватно би радије дали узорак за испирање уста. „Било је изванредно видети да се информације повезане с раком могу добити само из оралних узорака”, изјавио је гастроентеролог Јонг Чан Ли. „Иако је само мали део варијанти оралних бактерија откривен и у цревима, модели изграђени искључиво на тим оралним својствима могли су разликовати пацијенте с раком од здравих појединаца.”
(Индекс)
