Иако су потребна додатна истраживања, научници претпостављају да би у области Алба Монс могли да постоје услови слични хидротермалним изворима на Земљи где је, по свему судећи, настао и данас опстаје живот.
Штетан гас који продире кроз пукотине на Марсу наговештава да би испод површине могла да тече магма, а можда чак и да постоји окружење слично онима на Земљи у којима су могући услови за живот, показује нова студија. Европска свемирска летелица ExoMars Trace Gas Orbiter – TGO уочила је могући сигнал цурења хлороводоника из пукотина у области Алба Монс, вулкана који има највећу површину. Научници сматрају да би тај гас могао да потиче из вреле магме испод марсовског реголита, растреситог површинског слоја тла. Иако су потребна додатна истраживања, научници претпостављају да би у области Алба Монс могло да постоје услови слични хидротермалним изворима на Земљи где је, по свему судећи, настао и данас опстаје живот.
Студија, објављена у часопису Science Advances, није прва која указује на могућност да магма тече испод површине Марса. Насин лендер InSight раније ове године је, на основу сеизмичких осматрања и модела, наговестио би она могла да постоји. Нови налази су најснажнији доказ до сада да успавани вулкани на испуштају гасове, рекао је за Live Science Александар Трохимовски из руског Института за свемирска истраживања, главни аутор студије. „Наша студија даје допунски и потенцијално независан доказ о постојању магме на Марсу: посматрања атмосфере која откривају могући траг испуштања гаса из подземног магматског система”, написао је он у електронској поруци.
Летелица TGO први пут је детектовала хлороводоник у атмосфери 2021. године, али су научници били опрезни у вези с повезивањем тог открића ивулканске активности. Чинило се да се гас појављује сезонски, распрострањеност није била ограничена на подручје у којем се налазе могући вулкани, а нису уочени ни други показатељи поатојања гасова, попут сумпора, изјавио је у посебној електронској поруци коаутор студије Кевин Олсон, гостујући истраживач на Универзитету Оксфорд, који проучава гасове на Марсу. Међутим, даља истраживања показала су да се гас не појављује само у пролеће и лето на јужној хемисфери, већ и зими на северној.
„Забележио сам два посматрања на почетку северне зиме прве године наше мисије и једно наредне године. Ова мерења ван уобичајене сезоне била су веома блиска по месту и времену, што је било прилично изненађујуће. Затим смо почели да припремамо циљана мерења управо у том периоду и на том месту”, објаснио је Олсон, додајући да марсовска година траје готово две земаљске због дуже путање ове планете. То је трајало две марсовске или приближно четири земаљске године и повећало вероватноћу да се заиста бележи испуштање хлороводоника у атмосферу из отвора у близини вулкана.
Научници су потврдили да се гас појављује и ван уобичајене сезоне на северној хемисфери. Уочили су јасан и изражен сигнал, који потом слаби и опада испод прага детекције свемирске летелице. „Та неправилност више указује на краткотрајно избацивање у атмосферу него на уобичајене атмосферске хемијске процесе. Иако је веза и даље сам о претпоставка, за четири марсовске године посматрања видели смо да се гас појављује локално и нигде другде”, истакаао је Олсон.
Данијел Меже, коаутор студије и професор који се бави планетарном геологијом у Пољској академији наука, идентификовао је пукотине из којих би гас могао да излази. Он је нагласио да додатну тежину истраживању дају докази прикупљени помоћу два различита инструмента – лендер налазио се на површини Марса, док је летелица TGO кружила око планете. Лендер је забележио активност у кори планете, а летелица детектовала емисије у атмосфери. Иако сама збивања у магми нису показатељ постојања живота, он је подсетио да су први облици живота на Земљи настали у срединама попут хидротермалних подручја, у којима постоји сличан спој материјала и енергије какав би се могао налазити у потенцијалним отворима на Марсу.
Али је упозорио да би услови у тој области морали да буду повољни најмање неколико милиона година да живот настане: „Уколико су ови услови испуњени на локалном нивоу, у размерама самих структура кроз које гас излази, онда живи организми чекају да их откријемо. Међутим, није извесно да су стабилни услови могли да се одрже толико дуго на тако малом простору”.
(РТС)
