МЕЂУ ИЗМЕЂУ

ГАЛАКСИЈЕ МЕГАМЕЈЗЕРИ

MCG+01-38-004 i MCG+01-38-005 (NASA, ESA)

MCG+01-38-004 i MCG+01-38-005 (NASA, ESA)

Многе појаве у свемиру стварају различите облике радијације – од гама зрака велике енергије, који су најчешћи облик радијације, до нискоенергетских микроталаса и радио-таласа.

Микроталасе, сличне онима које користимо када треба да подгрејемо ручак, стварају многи астрофизички извори ‒ међу њима су галаксије мејзери (према енглеском microwave lasers), те још снажнији емитери који се помало злокобно називају мегамејзерима, и средишта неких галаксија.

Једна од тих таласних дужина пада под
микроталасни режим невидљив за „Хаблˮ,
али могу да је виде микроталасни телескопи.

Посебно снажни извори зрачења су светла средишта галаксија, која се називају још и активни галактички нуклеуси. Сматрало се да су пуни енергије због присуства супермасивних „црних рупа”, које увлаче околну материју и избацују светле млазеве радијације.

Две галаксије које су овде приказане, MCG+01-38-004 (горња, црвенкаста) и MCG+01-38-005 (доња, плава) снимио је Насин/Есин телескоп „Хаблˮ. Галаксија MCG+01-38-005 (позната још и као NGC 5765B) посебна је врста мејзера. Активни нуклеус галаксије пумпа огромне количине енергије, а она стимулише облаке воде која је окружује. Водоник и кисеоник, саставни елементи воде, способни су да апсорбују нешто од те енергије и реемитују је на специфичним таласним дужинама.

Једна од тих таласних дужина пада под микроталасни режим невидљив за „Хаблˮ, али могу да је виде микроталасни телескопи. Галаксија MCG+01-38-005 је зато позната још и као водени мегамејзер!

Астрономи могу да употребе такве објекте за истраживање фундаменталних карактеристика свемира. Емисија микроталаса са MCG+01-38-005 искоришћена је за прорачунавање прецизних вредности брзине ширења свемира. Ту константу је поставио Едвин Хабл, астроном чија су посматрања довела до открића ширења свемира и по коме је телескоп „Хабл” добио име.

(Бојан Главонић, РТС)

О аутору

Станко Стојиљковић

1 коментар

  • Prisustvo energija iz bližeg i daljeg kosmosa su unaokolo u našem bliskom prostoru, krupnije čestice se filtriraju u gornjem atmosferskom sloju. Što se tiče „crnih rupa“, ako su zabeležene nekakve okrugle mračne lopte to može da predstavlja ogromna tela poput planete i milijardama puta veće od naše planete, zamislite gravitaciju tolikog tela, (ako bi recimo naša planeta bila veličine Sunca ko bi imao jaču gravitaciju?)

Оставите коментар