РАЗГОВОРНИК

ИНЖЕЊЕРИ БУДУЋНОСТИ

Родолфо Хабер (МФ)

„То на првом месту подразумева стицање нових технолошких знања и коришћење савремених алата везаних за ИТ и интернет технологије и технике вештачке интелигенције”, каже поф. др Родолфо Хабер (Шпанија), хедан од водећих стручњака за роботику свету.

Ивана Субашић

Сведоци смо убрзаног технолошког развоја и промена које тај развој уноси у област производње и друштва у целини. Један од битних чинилаца нове технолошке револуције јесте роботика. Моћ ове технологије већ сада се јасно види у производњи, где брзи и спретни роботи имају важну улогу у технолошким процесима. Роботика је једна од кључних стратешких научних области на којима ће се заснивати конкурентност најважнијих индустрија, а роботизоване технологије биће усмерене на развој напредних робота способних за сложеније послове и задатке, као и аутономност.

О томе, шта су данас највећи изазови у области роботике и аутоматизације, на који начин и у којим сферама индустрије ће се користити за 5 или 10 година, како ће изгледати заједнички рад људи и робота, само су нека од питања о којима смо разговарали са проф. др Родолфом Хабером, замеником директора Центра за аутоматизацију и роботику (UPM-CSIC) у Шпанском националном савету за истраживање, једним од водећих стручњака за роботику у свету.

„У будућности роботске технологије
Биће усмерене на развој напредних робота способних за сложеније послове и задатке,
као што су интелигентна монтажа и интелигентни унутрашњи транспорт.”

Његови главни истраживачки правци су аутоматизација и роботика, са специфичним истраживањима у домену интелигентних сензора, вештачких когнитивних система и рачунарских архитектура, као и примена техника компјутерске интелигенције за моделирање, управљање, надзор и оптимизацију, са фокусом на кибернетско-физичке системе и парадигме индустрије 4.0.

Професоре Хабер, који су данас највећи изазови у области роботике и аутоматизације?

У овом тренутку постоје три главна изазова. Први се односи на методе и методологије, посебно на који начин интегрисати машине алатке и роботе и како направити везу између човека и робота у следећој генерацији производње. Веома важно је и питање едукације, односно како припремити савремене генерације инжењера да раде на пословима који су захтеви индустрије 4.0. Трећи изазов се односи на друштво. Првенствено на питање како људима објаснити да индустрија 4.0 отвара нове могућности и доноси нови квалитет живота и да не треба да се плаше тих промена.

Као један од изазова навели сте образовање „инжењера будућности”. Каква знања и вештине мора да поседује инжењер индустрије 4.0?

Постоје битне разлике између инжењера од пре 20 година и савремених машинских инжењера. Данас се тражи широко образовање које ће инжењерима омогућити брже прилагођавање технолошким изазовима и савременим методама. То на првом месту подразумева стицање нових технолошких знања и коришћење савремених алата везаних за ИТ и интернет технологије и технике вештачке интелигенције. Истовремено, образовање мора да подстиче кретивност, иновативност код младих и мултидисциплинарни приступ у многим областима. Савремени инжењер треба да стекне широка општа знања и да научи како да прикупља – стиче нова знања када се за то укаже потреба.

На који начин и у којим сферама ћемо највише користи роботе за 5-10 година у индустријским применама и у ком смеру ће се развијати индустријска роботика?

Роботи су до сада углавном били примењени у различитим индустријама. Најбољи пример је аутомобилска индустрија, где се готово ни једна операција не може замислити без учешћа робота, који су због својих могућности успешно заменили човека у обављању тешких и опасних послова. У будућности роботске технологије биће усмерене на развој напредних робота способних за сложеније послове и задатке, као што су, на , интелигентна монтажа и интелигентни унутрашњи транспорт. Најзанимљивији изазов је примена робота у свакодневном животу људи. На пример, као помоћ у обављању кућних послова,  помоћ старијим лицима и људима који су везани за кревет и колица.

Све више се говори и о заједничком раду људи и робота у производном процесу? Колико смо близу тога?

У Европској комисији, где сам већ дуги низ година ангажован као ескперт, то питање је још увек отворено. Постоје нови пројекти и предлози на који начин успоставити интереакцију човека и робота, али када је реч о технолошким аспектима и питањима сигурности и безбедности, ти проблеми су још увек отворени. Тренутно смо у фази транзиције између реалног система и система каквог желимо. Један од начина да се тај јаз премости могла би да буде виртуелна реалност кроз коју би се оператери и радници мало боље упознали са начинима функционисања тих система.

У којој мери је важан развој вештачке интелигенције и које методе и технике сматрате кључним у домену интелигентних технолошких система?

Концепт вештачке интелигенције је веома широка област и постоји много техника и метода вештачке интелигенције које могу да се користе и на неки начин повежу све области о којима смо говорили. Неке од техника које су примењене у индустријским условима и апликацијама су фази системи или фази логика, вештачке неуронске мреже и неуро компјутинг, односно биолошки инспирисане технике засноване на аналогији са радом људског мозга.

„Како употребити нове интегрисане ИТ и интернет технологије за трансформацију постојећих индустријских капацитета ка дигитализованим системима?”

Хибридна интегрисана варијанта, односно комбинација више техника вештачке интелигенције је начин да се изанализира све што је до сада примењено у том домену и представља алтернативну методу за решавање хетерогености, свеобухватности и процене ризика у понашању интелигентних технолошких система.  О тим изазовима и могућностима сам говорио на једном од предавања на Машинском факултету у Београду.

Која су исходишта 4. технолошке револуције?

Када је реч о етвртој технолошкој револуцији, коју велики број земаља артикулише као концепт и 4.0, кључна тема је дигитализација индустрије. Односно, како употребити нове интегрисане ИТ и интернет технологије за трансформацију постојећих индустријских капацитета ка дигитализованим системима. На то питање не постоји јединствен, конкретан одоговор већ он зависи и од земље до земље у ЕУ, а и од тога да ли се он примењује у великом компанијама или у малим и средњим предузећима.

Шта саветујете Србији?

Кључ јесте да држава и надлежне институције пронађу начин да стимулишу формирање нових иновативних производњи. Прво и основно је стварање тзв. еко-система, односно повољног окружења које би омогућило стварање нових компанија које иновативно користе нове технологије. Најбољи пример је Кореја која је успела да се из једне мале економије трансформише у друштво засновано на знању и крупним корацима крене напред. Важно је да држава подржи тај процес и створи услове за чвршће везе између науке и привреде. То је дуготрајан процес и зато је неопходно припремити нове генерације инжењера за оно што следи.

Пријатељ Србије

Проф. Хабер је дугогодишњи пријатељ Машинског факултета и наше земље и дошао је на позив проф. др Зорана Миљковића са Катедре за производно машинство, са којим у области аутоматизације и роботике блиско сарађује већ десет година. Обојица су као експерти за ту област ангажовани при  Европској комисији,  а од пре три године су  међу малоборојним изабраним члановима Vice Chairperson тима за инжењерство, у оквиру  H2020 пројеката, и то за евалуацију од предлагања, рангирања, до мониторинга током реализације процентуално веома мало одобрених пројеката.

Сарадња са МФ

Питали смо проф. Хабера како оцењује досадашњу сарадњу, искуство и коматибилност са Лабораторијом за индустријску роботику и вештачку интелигенцију МФ којом руководи проф. Зоран Миљковић.

„Сарадња са Машинским факултетом је веома успешна”, нагласио је наш сагворник. „Са проф. Миљковићем, са којим сарађујем годинама уназад, делим добро искуство у решавању различитих техничких проблема, а постоје и заједнички интереси и интересовања за решавање научних и техничких задатака и у будућности. Предавања која сам одржао на МФ првенствено су порука студентима да треба да буду свесни својих вредности и квалитета и да својим примером и знањем могу много да допринесу развоју Србије.”

О аутору

Vladan Milenkovic

1 коментар

  • Развојни, еволутивни пробој човека у нову Истиниту Стварност подразумева ослобађање човека од потребе учешћа у обезбеђивању егзистенцијалних потреба свог опстанка. Али пре увођења вештачке интелигенције у ту област, човек не сме више бити РЕСУРС неке фикције зване „капитал“. Аутоматизација, роботизација, вештачка интелигенција треба да ослободи човека за високо интелектуално стварање. Али претходно треба да попуни све сазнајне празнине, које су „наследно власништво“ најсиромашнијих. Сиромашни могу без богатих ( модерне науке) али богати не могу без „археологије“ старих знања и укључивање интелектуалних капацитета милијарди сиромашних за потпуно искоришћавање расположивости вештачке интелигенције.

Оставите коментар