МЕЂУ ИЗМЕЂУ

НАЈСМРТОНОСНИЈЕ БАКТЕРИЈЕ

Најпогубнија бактерија (Бајоњуз)

Најпогубнија бактерија (Бајоњуз)

Прва на списку од 12 најпогубнијих је Acinetobacter baumannii, прилично непозната и нејасна, која изазива озбиљне заразе. За сада не постоји начин да се спречи, а углавном погађа људе који су већ критично болесни.

Светска здравствена организација објавила је списак 12 насмртоноснијих бактерија на које ниједан од познатих антибиотика не делује. Да ли је то највећа узбуна до сада оглашена? Судећи по томе да први пут тако нешто учињено, одговор је потврдан. А разлог? Да се научници подстакну да смишљају нове делотворне лекове.

Истраживачи кажу да је обзнањена листа користан подсетник на опасности од бактерија које постају отпорне на антибиотике, јер разврстава 12 бактерија или бактеријских породица. Прва је Acinetobacter baumannii, прилично непозната и нејасна, која изазива озбиљне заразе. За сада не постоји начин да се спречи, а углавном погађа људе који су већ критично болесни.

Због отпорнсти на антибиотике
сваке године, како се процењује,
умре 700.000 људи широм света.

Отпорна је на карбапенеме, антибиотике широког спектра, који се користе као „последње средство” само када остали начини лечења нису помогли. Разврставање укључује познате бактерије, као што су оне које изазивају запаљење плућа и гонореју (види листу).

Због отпорнсти на антибиотике сваке године, како се процењује, умре 700.000 људи широм света. Поједини стручњаци предвиђају да ће број достићи десет милиона до 2050. године, уколико напори на умањењу отпорности не уроде плодом или се не створе нове антибиотици. Упркос хитној потреби за лековима, сада производња таквих једињења једва цури. Од септембра 2016. само 40 нових антибиотика је у клиничком испитивању за америчко тржиште, у поређењу са стотинама медикамената против рака.

При састављању листе узето је
у обзир колико су патогени
смртоносни, у којој мери су
отпорни и да ли се лако преносе.

У најкритичније сврставају: Acinetobacter baumannii (болничке инфекције), Pseudomonas aeruginosa (болничке инфекције) и Enterobacteriaceae (болничке инфекције).

У веома погубне: Enterococcus faecium (болничке инфекције), Staphilococcus aureus (инфекције коже, упала плућа, инфекције крви), Helicobacter pilori (инфекција може да доведе до чира у желуцу и рака), Campilobacter spp. (дијареја), Salmonelаe (дијареја), Neisseria gonorrhoeae (гонореја).
У средње опасне: Streptococcus pneumoniae (упала плућа), Haemophilus influenzae (дечја пнеумонијА, менингитис, инфекције крви) и Shigella spp. (дијареја).

Трећа по реду међу најкритичнијима лучи ензим ESBL (проширени спектар β-лактамаза), зато је отпорна на одређене класе антибиотика.

Прве три имају двоструку
ћелијску мембрану, што
отежава продирање лекова.

Многе фармацеутске компаније сматрају антибиотике изгубљеним пословним предлогом, јер је већина зараза још осетљива на постојеће лекове. Уколико имају нови антибиотик, желе да га држе у резерви, управо, за поменуте отпорне инфекције. А то значи да је тржиште нових антибиотика прилично мало, па се компаније боје да неће надокнадити своје трошкове.

При састављању листе у Светској здравственој организацији узето је у обзир колико су патогени смртоносни, у којој мери су отпорни и да ли се лако преносе. При томе су искључени микроорганизми који се успешно уклањају другим мерама, као што су ваљана чистоћа или вакцинација. И тако се дошло до 20 бактерија из 12 породица, а затражено је од 70 стручњака врхунских стручњака из целог света да их разврстају без навођења назива патогена.

Грам-негативне бактерије које узимају прва три места на листи СЗО представљају посебан изазов. Зашто? Зато што имају двоструку ћелијску мембрану, што отежава продирање лекова у довољно високим концентрацијама да их убију. Управо су потребна једињења која ће лако пробијати ову препреку.

Стефан Вукашин

О аутору

Станко Стојиљковић

2 коментара

  • “ Ко тебе каменом, Ти њега хлебом“! Само, хлеб треба да се прави од цементног брашна и армиран челиком. Ко Теби бактерије, Ти њему озон док не убије и њега и бактерије, а Теби остане кисеоник…

  • Voleo bih da saznam da li je ispitano delovanje jona srebra na ove bakterije.
    U članku grupe profesora Džemsa Kolinsa sa Harvarda
    (Silver Enhances Antibiotic Activity Against Gram-Negative Bacteria,
    Science Translational Medicine 19 Jun 2013:
    Vol. 5, Issue 190, pp. 190ra81
    DOI: 10.1126/scitranslmed.3006276)
    dokazano je da srebro do hiljadu puta pojačava dejstvo antibiotika. Osim toga, ono što je najvažnije, bakterije ne mogu da steknu rezistentnost na srebro, jer srebro razlićitim mehanizmom uništava bakterije.
    Krajnje je vreme da prestane blokada podataka o delovanju srebrnih jona na bakterije i viruse.

Оставите коментар