СКЛАПАЊЕ ПАМЋЕЊА

ПЕНРОЗОВО ПЛОЧАЊЕ

Подни мозаик (Фото Миливој Белић)

Необичан подни мозаик у Мичеловом институту за фундаменталну физику и астрономију у Тексасу посвећен је рано преминулом великом српском научнику Марку Вукобрату Јарићу.

Проф. др Миливој Р. Белић

Проф. др Миливој Р. Белић

Почетком 2010. године отворена је велелепна зграда Одсека за физику Тексашког А&М универзитета у Колеџ Стејшну, маленом граду у срцу Тексаса, а центру огромног Тексас А&М универзитетског система. Зграда има два спојена дела – ужи и виши, у коме је смештен „Мичелов институт за фундаменталну физику и астрономију”, и нижи а шири део, у коме је удомљен сам Одсек за физику.

Чини се да мозаик на сваком
месту изгледа исто, али то није
тако. Не понавља се у недоглед.

Цео комплекс представља изузетну архитектонску целину. Зграда Института је лепа седмоспратница у облику шупљег цилиндра, отвореног од хола до светларника. Првих пет спратова имају кружне балконе изнутра, који гледају на хол, док све канцеларије гледају споља на кампус и околину. Последња два спрата су огромни стаклени светларник. Све је пространо и пуно сунца, кога има напретек у том делу Тексаса.

Институтско здање

Институтско здање

Од таванице светларника до пода хола, целом висином, затегнута је танка челична сајла са масивном угланцаном месинганом куглом на крају: велико Фукоово клатно. Целога дана оно изводи свој лагани плес, клатећи се тамо-амо и лагано укруг, пратећи дневно обртање Земље, а све у складу са древним законима физике.

У ствари, раван њихања клатна не мења се у времену, већ се Земља испод клатна лагано окреће. Тако је Леон Фуко 1851. године на очигледан начин предочио људима обртање Земље. Доњи део клатна заштићен је од знатижеље посетилаца и деце високом стакленом оградом у облику круга пречника неколико метара, у оквиру које је издигнути кружни степеник.

Пенрозово плочање

Пенрозово плочање

Горе на степенику уграђена је кружна црвена светиљка која, као комета, прати њихање клатна од једне до друге стране степеника. Све је мирно и тихо, како доликује једном светском центру за фундаментална истраживања.

Међутим, најзанимљивији део хола је под – цео у облику мозаика од мермерних плочица са стакленим искрицама као звездицама. Изгледа као да светлуцајуће плочице мозаика, у две нијансе сиве, понављају исту периодичну шару – међутим то очи варају посматрача.

Посвета Јарићу

Посвета Јарићу

Цео мозаик представља једно велико квазипериодично Пенрозово плочање – у част енглеског математичара Роџера Пенроза – које се у две димензије никада не понавља. Дакле, чини се да мозаик на сваком месту изгледа исто, али то није тако. Не понавља се у недоглед, а опет перфектно укројен, без икаквих уметака, покрива целу раван са само две врсте плочица. На зиду је спомен плоча, на којој пише:

„Овај мозаик посвећен је успомени на Марка Јарића (1952-1997), професора на Одсеку за физику Тексашког А&М универзитета, који је урадио пионирска истраживања на квазикристалима, тродимензионалним атомским реализацијама оваквих непериодичних плочања”.

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар