МЕЂУ ИЗМЕЂУ

СИБИРСКА ВРАТА ПАКЛА

Батајка кратер (Александар Габишев)

Батајка кратер (Александар Габишев)

У тундрама ниоткуда искрсавају велике рупе, а једна од највећих јесте Багатајка кратер који се непрекидно повећава.

У тундрама Сибира ниоткуда искрсавају велике рупе, јер се танки слојеви леда који су их прективали све брже отапају. Ново истраживање је показало да је једна од највећих Багатајка кратер, 660 километара на североистоку од главног града Јакуутије – Јакутска, који су домороци одавно прозвали „вратима у подземни свет”. Сада се помаља све више испод 200.000 година старог „климатског прекривача”.

Из године у године је све
дубљи, а појавио се шездесетих
година прошлог столећа.

Не само да је највећи те врсте, готово километар дугачак и 86 метара дубок, већ се непрестано увећава. Истраживачи из Института Алфред Вегенер (Немачка) открили су да је чеони зид растао годишње 10 метара у просеку у протеклој деценији посматрања, а у топлијим годинама троструко више.

У месецима месецима са отопљавањем на северној хемисфери стићи ће до оближње долине,
што би могло довести до још више урушавања околног земљишта. Из године у године је све дубљи. Појавио се, иначе, шездесетих година прошлог столећа када је на том подручју искрчена шума. Велика поплава 2008. погоршала је стање.

Научници то зову позитивном
повратном спрегом: загревање
убрзава загревање.

Процењује се да у вечитом леду (пермафрост) заробљена отприлике иста количина угљеника као у Земљином гасовитом омотачу. С настављањем свеопштег отопљавања, ослобођени гасови „стаклене баште” завршиће у атмосфери, што ће, свакако, поспешити даље загревање површине планете. Научници то зову позитивном повратном спрегом: загревање убрзава загревање.

На површину су испливала замрзнута стабла, узорци полена, остаци муфлона и мамута, па и 4.400 година старог коња.

Док је већина наше планете прошла кроз раздобља хлађења и загревања у минулих 200.000 година, климатска историја Сибира је веома непозната. Нешто слично се. Ваероватно, догодило
пре око 10.000 година, када је Земља изашла из
последњег леденог доба.

У међувремену је гасова „стаклене баште” више него пре десет миленијума: сада честица угљен-диоксида има 400 на милион, а тада их је било 280 на милион.

Михаило Терзински

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар