СРИЦАЊЕ ИСТОРИЈЕ

СРПСКИ СТЕГ НА БЕЛОЈ КУЋИ

Бела кућа 1917. (Википедија)

Бела кућа 1917. (Википедија)

Захваљујући труду Михајла Пупина за Видовдан се на Белој кући и свим јавним зградама у Вашингтону вијорила наша застава.

Проф. др Божидар Раденковић

Михајло Пупин је васпитаван у духу српске традиције, а школовање је прекинуо и није могао да настави због гажења и спаљивања аустријске заставе на протестима против Аустроугарске.  У Америку  је дошао као двадесетогодишњак без завршене школе, заната и знања енглеског језика. Провео је шест тешких година борбе за опстанак прихватајући се готово сваког посла који је могао наћи.

Амерички председник Теодор Рузвелт
Србима је честитао прославу
Видовдана 1917. године.

Јуна 1883. године је завршио школовање на Колумбија колеџу, постао је амерички грађанин и добио стипендију за постдипломско усавршавање. У Берлину је под менторством славног Хермана фон Хелмхолца одбранио докторат, а по повратку у Њујорк са Френсисом Крокером основао прву електротехничку лабораторију на Колумбија колеџу.

Предавао је математичку физику. Године 1901. именован је за редовног професора. Држао је катедру све до одласка у пензију 1929.  Пупинови студенти били су касније чувени Роберт Миликен, Ирвин Лангмур и Eдвин Армстронг, прва двојица су добитници Нобелове награде.

Михајло Пупин (Паја Јовановић)

Био је председник Института радио-инжењера и Америчког института инжењера електротехнике (AIEE), један је од оснивача свемирске агенције НАСА. Добитник је Едисонове медаље, највишег признања за допринис у електротехници, и Пулицерове награде за журналистику. У Америци је 1958. године у његову част установљено одликовање „Медаља Михајла Пупина”, која се додељује за допринос националним интересима Америке.

Објавио је око 70 научних радова, аутор је 34 патента. Прве значајаније научне радове, анализу спектара сложенопериодичних електричних сигнала, пренос више сигнала по истом преносном путу и проналазак вишеструке телеграфије, направио је инспирисан гледањем идворских гајдаша како подешавају резонанцу на свиралама својих гајди.

Интернет везе преко оптичких каблова и данас користе принцип рада заснован на овом Пупиновом проналаску који омогућава пренос вишеструко већег обима информација по већ положеним прекоокеанским оптичким кабловима.  Проналазак вишеструке телеграфије преко једног жичаног проводника пријавио је 1897. године, а одобрен је тек 1902. године, након смрти чиновника који је намерно одуговлачио прихватање патента.

Никола Тесла је патент који користи сличан принцип за пренос дигиталних података преко радио-таласа (данас чини основу дигиталних модулација за мобилну телефонију и бежични интернет) пријавио 1900. године. Право првенства над патентом за овај принцип преноса података било је више година предмет спорења између њих двојице.

Михајло Пупин је у судском спору у вези првенства за патент радија, у својству судског вештака, сведочио у корист Гуљелма Марконија. Николи Тесли је првенство над патентом радија и, поред овог сведочења, признато пресудом из 1943.

Михајло Пупин је са својим студентом Едвином Армстронгом аутор првог објављеног патента за предајник осцилатор са електронском цеви и још једног патента антене са дистрибуираном отпорношћу која омогућује бољи пријем сигнала у условима атмосферских сметњи.

Наш великан је живео на имању у Норфолку, у вили од камена коју је саградио по угледу на дворе Немањића. У продужетку имања од камена је саградио стаје за краве, млекару, обор за свиње, амбаре за сточну храну и таване за сено. На имању су радили Срби, с којима је преко лета, раме уз раме радио, копао, орао, крчио шуму, избацивао камење. Предвече је седео на камену испред станова својих радника и са њима разговарао, певао и гуслао.

Теодор Рузвелт (Википедија)

Био је угледан члан Републиканске странке, а на својем имању се дружио с Теодором Рузвелтом, Хербертом Хувером, Вудроом Вилсоном, Вореном Хардингом и Калвином Кулиџом (сви одреда председници САД). Захваљујући труду Михајла Пупина за Видовдан се на Белој кући и свим јавним зградама у Вашингтону вијорила српска застава.

Амерички председник Теодор Рузвелт је Србима честитао прославу Видовдана 1917. године овим речима: „Примите моје најсрдачније и најлепше жеље за Србију на годишњицу велике Косовске битке. Жеља ми је да видим ,велику Србију’ која ће обухватити све јужнословенске народе, и католике и православне који желе оживети стару славу српског народа.”

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар