ПАНДОРИНА КУТИЈА

ВЕЛИКО ИЗУМИРАЊЕ ЈЕЗИКА

Разуме ли ико икога?! (Википедија)

Разуме ли ико икога?! (Википедија)

Унеско предвиђа да до краја 21. века може да изумре око половине данашњих језика, а у просеку на свака четири месеца нестане по један. Отприлике четвртина данашњих има мање од стотину говорника, а највећи број угрожених је са простора Северне и Јужне Америке.

Према Унесковим подацима око 2.500 језика је угрожено, а до краја овог века може да нестане чак половина језика којима се данас говори. С друге стране, веома је тешко одговорити на питање колико језика на свету тренутно постоји јер границе међу њима нису довољне јасне да би се са сигурношћу тврдило да ли се у појединим случајевима ради о више језика или само дијалектима једног истог.

Упркос томе, лингвисти углавном говоре о око 7.000 живих језика, а шест одсто чине језици који имају више од милион говорника. Када би се сабрао број људи који говоре овим језицима, они би чинили чак 94 одсто укупне светске популације.

Према овим подацима српско-хрватск
је на педесет осмом месту са 19 милиона
људи којима је овај језик или неки од
његових дијалеката матерњи језик.

Осим тога, скоро половина популације говори један од 20 најзасутпљенијих језика, а према подацима из 2010. године, на листи језика по броју људи којима су матерњи убедљиво води мандарински (са свим дијалектима) са око 955 милиона људи или 14 одсто светске популације. На истој листи се до десетог места овим редом налазе шпански, енглески, хинди, арапски, португалски, бенгалски, руски, јапански и панџаби језик.

Којим то језиком говиориш?! (Википедија)

Занимљив је податак да панџаби није у Пакистану признат као језик, већ као дијалекат, а национални језик је урди којим говори само око осам одсто становништва, док је службени језик енглески којим су писани устав и други значајни документи. Према овим подацима српско-хрватски је на педесет осмом месту са 19 милиона људи којима је овај језик или неки од његових дијалеката матерњи језик, а налази се између курдских језика и малгашког.

Сваког месеца четири

У просеку на свака четири месеца нестане по један језик, а Унеско је установио пет категорија на основу којих се одређује колико је језик угрожен и углавном се узима у обзир колико се преноси новим генерацијама. Рањив језик је онај којим причају и деца, али се њим говори на пример само код куће, дефинитивно угрожен је онај који деца више не уче код куће као матерњи, изузетно угрожен је језик којим говоре старије генерације, родитељи га разумеју али не причају са децом на том језику, а критично је угрожен језик који говоре само стари људи и то ретко. Пету категорију чине језици који су већ изумрли.

Како би се подизала свест о угрожености језика и било лакше праћење статуса појединачних језика, Унеско објављује „Атлас светских језика у опасности”, а најновије је издање из 2010. године које показује да је од 1950. године настало око 230 језика.

Најуспешније оживљен језик је, свакако,
хебрејски. Још у доба Римског царства
престало је да се говори овим језиком и
користио се само у религиозне сврхе.

У свету се спроводе различити мање или више успешни програми ревитализације, а да ли ће се језик очувати у одређеној мери зависи од броја писаних материјала а и доступности нових технологија на том језику. „Гугл” је покренуо пројекат Endangered Languages који треба да помогне очувању угрожених језика, али велики је број организација и појединаца широм света који сами преузимају мере заштите појединих језика. Тако британски стартап Tribalingual организује онлајн курсеве неколико угрожених језика, али су часови прожети и лекцијама из културе и причама које се преносе генерацијама.

Овај стартап је покренула Инки Гибенс која потиче из Монголије, а у Британију је дошла као тинејџерка. Посебно ју је заинтересовао бурјатски језик јер је њена мајка пореклом из руске републике Бурјатије која се налази у југоисточном Сибиру, а касније се посветила и другим ретким језицима.

За очување чироки језика се бори Том Белт о коме је 2014. Би-Би-Си урадио репортажу. Мада је рођен у САД, Белт није знао енглески језик све док није кренуо у обданиште, а касније је привлачио пажњу јер је била реткост видети младог човека који говори чироки. Он данас држи часове овог језика у локалној школи и на универзитету па све већи број деце и младих учи овај језик.

Елиезер Бен-Јехуда (Википедија)

Најуспешније оживљен језик је, свакако, хебрејски. Још у доба Римског царства престало је да се говори овим језиком и користио се само у религиозне сврхе. Међутим, крајем 19. века, у доба када се језик сматрао основом националног идентитета, тврдило се и да ће јеврејски народ опстати само ако има свој језик, па је тако Елиезер Бен-Јехуда обновио хебрејски језик, а његов син је био прва особа после 1.800 година која је од рођења овај језик учила као матерњи. Данас има око девет милиона људи којима је хебрејски матерњи језик, а хебрејска књижевност има и свог нобеловца, Шмуела Јосифа Агнона, који је престижно признање добио 1966. године.

Четвртина са стотину

Отприлике четвртина данашњих језика има мање од стотину говорника, а највећи број угрожених је са простора Северне и Јужне Америке, мада је и у Астралији до доласка Европљана било око 300 абориџинских језика од којих је око 100 њих нестало. У Европи постоји око 230 језика, док их је на пример у Азији око 2.200, а територија са највећим бројем језика је Папуа Гвинеја у којој око 3,9 милиона људи говори, чак, 832 језика као свој матерњи.

Лингвисти Питер Ладефогед и Саликоко
Муфене сматрају да је смрт језика природна
као део процеса културног развоја.

Угроженост језика се одређује бројем људи који га користе, али и бројем функција које има и активности у којима се употребљава. Тако се језик може сматрати угроженим зато што је све мање људи који њим говоре, уче га и преносе млађим генерацијама, или зато што се користи у све мањем броју активности чиме губи сложеност.

Док поједини лингвисти, као што су Питер Ладефогед и Саликоко Муфене, сматрају да је смрт језика природна као део процеса културног развоја, већина сматра да нестанак сваког језика повлачи са собом и губитак традиције, народних уметности и прича.

Двадесет први век донео је нове могућности за њихово очување па се могу похађати онлајн курсеви угрожених језика, на поједине су преведени компјутерски оперативни системи, а апликације омогућавају да поруке откуцате симболима неких од ретких језика чак и када имају много више симбола него што је то уобичајено, а британски лист Independent недавно је пренео снимке људи који 25 угрожених језика изговарају реченицу: „Другачији језик је другачији поглед на живот”, уз напомену да их послушате док не нестану.

(Јована Николић, ЦПН)

О аутору

Станко Стојиљковић

Оставите коментар