На климу на Земљи су, можда, утицали међузвездани облаци пре два милиона година. Тада је наша планета доживела више ледених доба. Научници, иначе, указују да су климатске промене биле узроковане чиниоцима као што су нагиб планете, ротација, тектоника плоча, вулканске ерупције и износ угљен-диоксида у атмосфери. Нова студија, међутим, наговешћује да је положај Сунца у Млечном путу, такође, могао да упливише на климу на Земљи.
У научном чланку објављеном у чсопису Nature Astronomy, астрофизичарка Мерав Офер, професорка на Универзитету у Бостону, пружа доказе да је Сунчев систем наишао на густе међузвездане облаке пре око два милиона година, што је потенцијално деловало на сунчев ветар. То показује да би локација Сунца у свемиру могла играти битну улогу у обликовању климатске историје Земље, пише портал Space Daily. Сунчев систем је окружен хелиосфером, заштитним штитом од плазме, створеним соларним ветром. Она уједно штити Земљу и друге планете од радијације и галактичких зрака који могу да промене ДНК. Према новој студији, хладни међузвездани облак је сабио хелиосферу, излажући нашу и друге планете дејству међузвезданог простора.
„Овај рад је први који је квантитативно показао да је дошло до судара Сунца и нечега изван Сунчевог система што би утицало на климу Земље”, рекла је Офер. „Звезде се крећу, а сада се показује не само да се крећу, већ и да наилазе на драстичне промене.” Она и сарадници су користили компјутерске моделе да визуелизују положај Сунца пре два милиона година, заједно са звездином хелиосфером и Сунчевим системом. Мапирали су путању поменутих хладних облака и идентификовали густ облак, који је могао да се судари са хелиосфером.
Уколико се тај судар десио, Земља би била изложена међузвезданом окружењуу које садржи елементе експлодираних звезда, укључујући гвожђе и плутонијум. Уобичајено, хелиосфера филтрира већину ових честица, али без њене заштите, оне би могле доћи до Земље. Студија је усклађена с геолошким доказима о повећању изотопа 60Fe (гвожђе 60) и 244Pu (плутонијум 244) пронађеним у океанима, на Месецу, у антарктичком снегу и у леденим језгрима из тог периода, што одговара температурним записима који указују на фазу хлађења.
„Узбудљиво је открити да је пролазак кроз густе облаке пре неколико милиона година могао да изложи Земљу много већем протоку космичких зрака и атома водоника. Наши резултати отварају нови прозор у однос између еволуције живота на Земљи и нашег космичког суседства”, изјавио је Ави Лоуб, директор Института за теорију и рачунарство Универзитета Харвард и коаутор наведеног научног рада.
Притисак међузвезданих хладних облака могао је блокирати хелиосферу до милион година. Када се Земља удаљила, хелиосфера је поново преузела своју заштитну улогу. Тачан утицај на Земљину климу није јасан, али Офер претпоставља да се Сунце вероватно сусрело с другим хладним облацима током своје историје и да ће то учинити поново. Она и сарадници сада прате положај наше звезде пре седам милиона година и раније.
(Илустрација НАСА)
