MEĐU IZMEĐU

KLIMU MENJALE ZVEZDE

345 pregleda

Na klimu na Zemlji su, možda, uticali međuzvezdani oblaci pre dva miliona godina. Tada je naša planeta doživela više ledenih doba. Naučnici, inače, ukazuju da su klimatske promene bile uzrokovane činiocima kao što su nagib planete, rotacija, tektonika ploča, vulkanske erupcije i iznos ugljen-dioksida u atmosferi. Nova studija, međutim, nagovešćuje da je položaj Sunca u Mlečnom putu, takođe, mogao da upliviše na klimu na Zemlji.

U naučnom članku objavljenom u čsopisu Nature Astronomy, astrofizičarka Merav Ofer, profesorka na Univerzitetu u Bostonu, pruža dokaze da je Sunčev sistem naišao na guste međuzvezdane oblake pre oko dva miliona godina, što je potencijalno delovalo na sunčev vetar. To pokazuje da bi lokacija Sunca u svemiru mogla igrati bitnu ulogu u oblikovanju klimatske istorije Zemlje, piše portal Space Daily. Sunčev sistem je okružen heliosferom, zaštitnim štitom od plazme, stvorenim solarnim vetrom. Ona ujedno štiti Zemlju i druge planete od radijacije i galaktičkih zraka koji mogu da promene DNK. Prema novoj studiji, hladni međuzvezdani oblak je sabio heliosferu, izlažući našu i druge planete dejstvu međuzvezdanog prostora.

„Ovaj rad je prvi koji je kvantitativno pokazao da je došlo do sudara Sunca i nečega izvan Sunčevog sistema što bi uticalo na klimu Zemlje”, rekla je Ofer. „Zvezde se kreću, a sada se pokazuje ne samo da se kreću, već i da nailaze na drastične promene.” Ona i saradnici su koristili kompjuterske modele da vizuelizuju položaj Sunca pre dva miliona godina, zajedno sa zvezdinom heliosferom i Sunčevim sistemom. Mapirali su putanju pomenutih hladnih oblaka i identifikovali gust oblak, koji je mogao da se sudari sa heliosferom.

Ukoliko se taj sudar desio, Zemlja bi bila izložena međuzvezdanom okruženjuu koje sadrži elemente eksplodiranih zvezda, uključujući gvožđe i plutonijum. Uobičajeno, heliosfera filtrira većinu ovih čestica, ali bez njene zaštite, one bi mogle doći do Zemlje. Studija je usklađena s geološkim dokazima o povećanju izotopa  60Fe (gvožđe 60) i  244Pu (plutonijum 244) pronađenim u okeanima, na Mesecu, u antarktičkom snegu i u ledenim jezgrima iz tog perioda, što odgovara temperaturnim zapisima koji ukazuju na fazu hlađenja.

„Uzbudljivo je otkriti da je prolazak kroz guste oblake pre nekoliko miliona godina mogao da izloži Zemlju mnogo većem protoku kosmičkih zraka i atoma vodonika. Naši rezultati otvaraju novi prozor u odnos između evolucije života na Zemlji i našeg kosmičkog susedstva”, izjavio je Avi Loub, direktor Instituta za teoriju i računarstvo Univerziteta Harvard i koautor navedenog naučnog rada.

Pritisak međuzvezdanih hladnih oblaka mogao je blokirati heliosferu do milion godina. Kada se Zemlja udaljila, heliosfera je ponovo preuzela svoju zaštitnu ulogu. Tačan uticaj na Zemljinu klimu nije jasan, ali Ofer pretpostavlja da se Sunce verovatno susrelo s drugim hladnim oblacima tokom svoje istorije i da će to učiniti ponovo. Ona i saradnici sada prate položaj naše zvezde pre sedam miliona godina i ranije.

(Ilustracija NASA)

O autoru

administrator

Ostavite komentar