Археолози откривају тајне давно изгубљене цивилизације каменог доба, за коју се верује да је најстарија на свету.
Тренутна истраживања турских, британских и других археолога на југоистоку Турске открила су 20 раније непознатих локалитета. Чини се да је цивилизација стара око 11.500 година била прва на свету која је имала монументалну архитектуру, софистицирану скулптуру и напредну технологију камена. Нова открића су од огромног међународног значаја, пише Independent. Такође се чини да је то била прва људска култура која је градила велика насеља – градове са популацијом до хиљаду људи.
До сада је откривено око 30 насеља, а археолози очекују да ће пронаћи још најмање 30. Данас туристи могу да посете неколико локација које се истражују – укључујући Kарахан Тепе и Гобекли Тепе и (између јуна и новембра) Сајбурч, Чакмактепе, Сефер Тепе и друге – и могу да разгледају изванредан музеј у граду Шанлиурфа, са скулптурама и другим налазима. Иако су два локалитета ископана још децедесетих прошлог цека, нико тада није схватио да представљају велику и непознату древну цивилизацију која покрива преко 2.000 квадратних миља.
Више је него двоструко старија од старог Египта или, чак, Стоунхенџ,а и скоро пет пута од класичне Грчке. Цивилизација која се постепено открива била је, изгледа, прва која је створила сложену архитектуру – са подземним собама са куполама исклесаним у камену (готово сигурно опремљеним плафонима) и великим ритуалним халама, широким и до 20 метара, првобитно са огромним крововима од дрвета, трске и блата, подржаних високо украшеним стубовима висине до 20 метара.
Ископавања, исто тако, откривају да су људи из каменог доба који су изградили најраније познате софистициране грађевине човечанства пре неких 115 векова били вајари. Током протекле две године археолози су на неколико локација ископали џиновске скулптуре, укључујући 2,45 метара високу статуу. Друге скулптуре укључују слике леопарда, крокодила, змија, говеда, дивљих свиња, лешинара, других птица, дивљих коза, жаба и шкорпиона.
Вероватно је значајно да је већина приказаних животиња перципирана као физички веома моћне и опасне. Неке слике приказују људе преображене у животиње или маскиране у исте– и стога је могуће да су скулптуре покушаји да им се омогући да духовно искористе животињске моћи (или да изразе тотемска веровања да су на крају потекли од тако моћних створења). Али многе друге скулптуре су приказивале људске главе – а неке собе у ископаним насељима биле су испуњене десетинама стварних људских глава. Цивилизација, сада позната као култура Таш Тепелер (буквално Kамене хумке) имала је неку врсту система веровања усредсређеног на плодност. До сада су на неколико локација археолози пронашли веома велике статуе мушкараца који држе своје пенисе.
У једном примеру човек је приказан у полускелетном облику – тако да је могуће да је сексуално експлицитна скулптура, смештена у наизглед ритуалној згради, представљала кључну улогу мртвог претка у промовисању плодности међу живим потомцима (или екстремну традицију ритуалног поста). Нађена је и слика жене – раздвојене ноге, са намерно издуженим интимним деловима.
Докази са локалитета који се сада истражују сугеришу да култура стара 11.500 година није била само архитектонски и уметнички напредна, већ и друштвено веома сложена и развијена. Поједини артефакти имају нешто изгледа као симбол, а неки стручњаци процењују да је цивилизација развила веома рани облик идеографског писања. Информације из тренутних ископавања вероватно ће се показати од суштинског значаја за разумевање порекла људске цивилизације.
Kултура југоисточног турског каменог доба, која се открива свету важна је из три кључна разлога.
- Прво, то је најстарија софистицирана друштвено сложена људска култура икада откривена.
- Друго, то је најранији познати пример монументалне архитектуре и великих насеља у историји човечанства.
- И треће, представља крхкост таквих култура – јер је, упркос томе што је трајала до 1.500 година, пропала и нестала без трага, све до недавног поновног открића.
У најстаријем примеру који истражују турски, британски и други археолози – софистицирана монументална архитектура се није поново појавила нигде у свету све до 3.500 година касније у јужном Ираку. Иако је југоисточна турска цивилизација каменог доба на крају пропала пре око 10.000 година, цветала је око 1.500 година.
Чини се да је то била релативно стабилна култура током већег дела својег постојања, а њено становништво живело у ономе што је могло бити стварно прави Рајски врт. Хране је било у изобиљу – недавно откривени докази сугеришу да су се хранили дивљим јеленом, вепром, газелом, коњем, дивовским говедом, дивљим овцама, зечевима и козама. Штавише, живели су у добро изграђеним кућама у често планираним и добро пројектованим насељима и у наизглед мирним и добро организованим друштвима. Иако током већег дела постојања културе нису познавали метала, чак ни грнчарију, могли су да направе све што им је било потребно од камена, костију, дрвета, животињске коже, трске и биљака.
За њих је камен био челик, пластика и порцелан тога доба. Од њега су правили прелепо израђене чиније, тањире, скулптуре, алате, оружје и изузетан накит (понекад од жада!). Корени културе леже у способности њихових предака да се прилагоде 1.200 година дугом периоду климатских погоршања – повратку у услове леденог доба које их је изненада натерало да се прилагоде и модернизују. Водећи турски археолог укључен у ископавања, професор са Универзитета у Истанбулу Нецми Kарул, каже да су открића од огромног међународног значаја. Истраживање користи експертизу и ресурсе 33 академске институције у Турској и широм света.
Поред турских археолога, укључени су британски, немачки и јапански научнци. Професор Даглас Бејрд са Универзитета у Ливерпулу, водећи стручњак за неолит, руководи ископавањем на кључном локалитету Таш Тепелер. Током протекла 22 месеца, археолози су на једном од највећих локалитета цивилизације Таш Тепелер, Гебеклитепеу, открили најстарију познату скулптуру животиње у природној величини (огромног каменог вепра),
(Илустрација Profimedia)
(Б92)
