Naučnici su identifikovali gen za koji tvrde da bi mogao biti povezan za drevno poreklo govora, ključnog za opstanak ljudi. Rezultati istraživanja su objavljeni u naučnom časopisu Nature Communications. Naime, utvrđeno je da samo ljudi imaju protein koji im je možda pomogao da komuniciraju na nov način. Liza Fajnstek sa Univerziteta Minesota, koja nije bila uključena u istraživanje, izjavila je da je ovo prvi korak u tome da se počne s proučavanjem specifičnih gena što mogu uticati na razvoj govora i jezika. Možda će naučnici uspeti i u tome da pomognu onima s govornim manama.
Jedan od autora studije, Robert Darnel, ukazao je da je genetska varijanta, koju su on i ostali naučnici istraživali, bila sačinjena od gena što su doprinijeli razvoju Homo sapiens-a u dominantnu vrstu. Darnel od devedesetih prošlog veka proučava protein NOVA1 koji je ključan za razvoj mozga. U pomenutom istraživanju, koje je sprovedeno i u njujorškoj laboratoriji Univerziteta Rokefeler, korišćena je metoda za uređivanje gena CRISPR kojom se upravo NOVA1, pronađen kod miševa, zamenio sa istoimenim isključivo ljudskim proteinom, a sve da bi se ispitali učinci genetske varijante.
Na iznenađenje naučnika, spomenutom metodom je promenjen način na koji su se životinje glasale kada su dozivale jedna drugu. Bebe miševa s ljudskim proteinom su se glasale drugačije od ostalih po dolasku majke. Osim toga, odrasli mužjaci miševa s ljudskim proteinom su se glasali drugačije od drugih odraslih mužjaka kada bi primetili ženku.
Ovo nije prvi put da je otkriveno da je gen povezan s govorom. Naime, britanski naučnici su 2001. otkrili prvi gen povezan s poremećajima u govoru. Reč je o genu FOXP2, a koji je nazvan gen za ljudski jezik. Ovaj gen jeste povezan s govorom savremenog čoveka, ali nije jedinstven samo za njega – kasnijim istraživanjima je utvrđeno da ga imaju i neandertalci. S druge strane, kako je naglasio Darnel, NOVA1 isključivo postoji kod savremenog čoveka. Međutim, ovaj gen nije jedini razlog zašto ljudi mogu govoriti. Sposobnost govora zavisi i od anatomije ljudskog grla i području mozga koji zajedno rade, omogućujući govor i razumevanje jezika. Darnel se nada da će se istraživanjem pomoći, ne samo da se bolje razume poreklo ljudi, već i onima s govornim manama. Ta pomoć će možda biti moguća u vrlo ranom životu, piše Euronews.
(Ilustracija Shutterstock)
(Kliks)
