Научници су идентификовали ген за који тврде да би могао бити повезан за древно порекло говора, кључног за опстанак људи. Резултати истраживања су објављени у научном часопису Nature Communications. Наиме, утврђено је да само људи имају протеин који им је можда помогао да комуницирају на нов начин. Лиза Фајнстек са Универзитета Минесота, која није била укључена у истраживање, изјавила је да је ово први корак у томе да се почне с проучавањем специфичних гена што могу утицати на развој говора и језика. Можда ће научници успети и у томе да помогну онима с говорним манама.
Један од аутора студије, Роберт Дарнел, указао је да је генетска варијанта, коју су он и остали научници истраживали, била сачињена од гена што су допринијели развоју Homo sapiens-a у доминантну врсту. Дарнел од деведесетих прошлог века проучава протеин NOVA1 који је кључан за развој мозга. У поменутом истраживању, које је спроведено и у њујоршкој лабораторији Универзитета Рокефелер, коришћена је метода за уређивање гена CRISPR којом се управо NOVA1, пронађен код мишева, заменио са истоименим искључиво људским протеином, а све да би се испитали учинци генетске варијанте.
На изненађење научника, споменутом методом је промењен начин на који су се животиње гласале када су дозивале једна другу. Бебе мишева с људским протеином су се гласале другачије од осталих по доласку мајке. Осим тога, одрасли мужјаци мишева с људским протеином су се гласали другачије од других одраслих мужјака када би приметили женку.
Ово није први пут да је откривено да је ген повезан с говором. Наиме, британски научници су 2001. открили први ген повезан с поремећајима у говору. Реч је о гену FOXP2, а који је назван ген за људски језик. Овај ген јесте повезан с говором савременог човека, али није јединствен само за њега – каснијим истраживањима је утврђено да га имају и неандерталци. С друге стране, како је нагласио Дарнел, NOVA1 искључиво постоји код савременог човека. Међутим, овај ген није једини разлог зашто људи могу говорити. Способност говора зависи и од анатомије људског грла и подручју мозга који заједно раде, омогућујући говор и разумевање језика. Дарнел се нада да ће се истраживањем помоћи, не само да се боље разуме порекло људи, већ и онима с говорним манама. Та помоћ ће можда бити могућа у врло раном животу, пише Euronews.
(Илустрација Shutterstock)
(Kликс)
