Početna eksperimentalna faza nuklearnog reaktora za fuziju ITER u francuskom Sen-Pol-le Diranseu verovatno će biti pokrenuta tek 2034. godine, kasnije no što je planirano, zbog pandemije i problema s delovima, objavio je projektni tim. ITER je trebalo biti tek nakratko pokrenut 2025. godine radi testiranja, uz niski iznos energije. Novi plan predviđa prvu eksperimentalnu fazu reaktora u 2034. godini.
„Umesto simboličnog pokretanja plazme eksperimentisaćemo s plazmom od samog početka i bar delimično nadoknaditi kašnjenje”, rekao je direktor ITER-a Pietro Barabaschi na konferenciji za novinare. Izmena planova omogućiće i efikasnije ublažavanje rizika u ostvarivanju projektnih ciljeva. Reaktor bi trebalo da proizvodi energiju fuzijom atoma vodonika, oponašajući procese na Suncu. Da bi se to postiglo, gasnu plazmu treba zagrejati na 150 miliona Celzijusovih stepeni, a reaktor bi u konačnici proizvodio deset puta više energije no što potroši.
Projekat je okupio EU, SAD, Rusiju, Kinu, Indiju, Japan i Južnu Koreju. Radovi su započeli 2010. godine, a troškovi su procenjeni na više od 20 milijardi eura. Zagovornici poduhvata se nadaju da će nuklearna fuzija osigurati klimatski prihvatljiv, gotovo neiscrpan izvor energije. Kritičari, pak, tvrde da su ITER već prestigli obnovljivi izvori energije. Stručnjaci u ITER-u ističu da kašnjenje nikoga ne bi trebalo iznenaditi, s obzirom na pandemiju i probleme s kvalitetom pojedinih delova. Brojni delovi ne bi ni bili dostupni do 2025. godine kada je reaktor trebalo biti pokrenut. Promena planova verovatno će značiti i dodatne troškove, od nekoliko milijardi evra.
(Ilustracija Profimedia)
(Indeks)
