Koncept poznat kao higijenska hipoteza decenijama upućuje da je za potpuni razvoj imunog sistema dece potrebno određeno izlaganje mikrobima. Dok su stope alergija astme i polenske groznice u industrijalizovanim zapadnim zemljama znatno porasle, naučnici su uočili da deca koja odrastaju na seoskim imanjima kudikamo ređe obolevaju, piše Science Alert. Taj fenomen naziva se učinak farme. „Deca koja odrastaju na farmama izložena su širem spektru mikroba i znatno ređe imaju takve teškoće”, objašnjava epidemiolog Markus Ege iz Univerzitetske bolnice LMU i Instituta za prevenciju astme i alergija pri Helmholc Minhenu u Nemačkoj. Sada su otkrili koje vrste bakterija posreduju u tom učinku u ruralnim delovima Evrope, što je korak bliže potvrdi higijenske hipoteze.
„S našom novom studijom imamo mnogo jače dokaze jer možemo identifikovati pojedinačne karike u predloženom uzročnom lancu: bakterije, njihovi metabolički proizvodi i ljudski receptori na koje deluju”, dodao je. Alergije, astma, polenska groznica i ekcemi jesu stanja koja nastaju kada imuni sistem preterano odgovara na bezopasne nadražaje. Ako je higijenska hipoteza tačna, istraživači bi trebalo da pronađu specifične mikrobe koji, posle izlaganja, podstiču imuni sistem na primerenije reakcije i tako smanjuju pojavu tih bolesti. U novoj studiji su izdvojili devet bakterijskih vrsta. „Identifikovali smo manji broj bakterija koje sada možemo precizno odrediti na nivou vrste, poput Romboutsia timonensis i Glutamicibacter arilaitensis”, objasnila je bioinformatičarka Đulija Pagani iz iste naučne ustanove. Prema njenim rečima, „ove gram-pozitivne bakterije zajedno posreduju u dve trećine zaštitnog učinka farme kod astme i u polovini učinka kod polenske groznice i atopijskog ekcema”.
Istraživači su te vrste našli u uzorcima prašine s madraca 1.018 školaraca iz seoskih delova južne Nemačke i u vazduhu iz staja na 47 seoskim gazdinstvima na kojima deo te dece živi. Devet bakterija povezanih sa učinkom farme činilo je šest posto mikroba u prašini s madraca, ali čak 25 posto u uzorcima iz staja. Deca izložena tim mikrobima, naročito seoska, imala su znatno manju verovatnoću pojave astme. Utvrđeno je da ti mikrobi potiču iz creva krava i završavaju u njihovom izmetu, odakle verovatno dospevaju u vazduh štalamaama. Deca na farmama provode vreme uz krave, udišu te mikrobe i, kako pokazuje njihovo postojanje na madracima, donose ih u svoje domove gde se umereno izlaganje nastavlja. Ključna činjenica je umerenost izlaganja. Bakterije stvaraju metabolite koji aktiviraju receptor poznat kao AhR, a on podstiče imunsku signalizaciju. „Visoka aktivacija AhR je štetna, a umerena, kakva nastaje udisanjem bakterijskih metabolita u stajama, korisna”, navode istraživači. Kada se aktivira, receptor pokreće snažan protivupalni odgovor koji može pomoći u sprečavanju nastanka astme i alergija.
Naučnici će morati da sprovedu dodatne eksperimente da utvrde tačne mehanizme. Ipak, sled događaja – od krave, preko bakterija i vazduha do dečjeg imunog sistema – sada je jasniji. „Ukupno, ova analiza opisuje snažnu i doslednu povezanost specifičnog izlaganja okolini i prirodne zaštite od astme i alergija”, napisali su autori studije objavljene u časopisu NEJM Evidence. „Na molekulskoj ravni oni mogu unaprediti razumevanje mehanizama zaštite. U konačnom, to bi moglo pospešiti razvoj delotvornih i podnošljivih strategija prevencije najčešćih hroničnih stanja u detinjstvu.”
(Ilustracija Ebrart p/Pexels)
(Indeks)
