Toком 20. века хиљаде контејнера непознатог садржаја одбачено је у Тихи океан недалеко од обале Лос Анђелеса. У последњој деценији истраживачи су помоћу подводних робота на даљинско управљање у више наврата наилазили на њихове кородиране остатке. Недавно сонарно трагање открило је чак 27.000 бачви разасутих по басену Сан Педро, што је тек мањи дeо процењених пола милиона које је, верује се, одложила DDT индустрија.
Тајанствени бели прстенови који се формирају око потопљених бачви с хемијским отпадом на дну мора уз обалу Kалифорније садрже трагове алкалних материја, што научницима пружа кључан траг њихговог порекла, пише Science Alert. Toком 20. века хиљаде контејнера непознатог садржаја одбачено је у Тихи океан недалеко од обале Лос Анђелеса. У последњој деценији истраживачи су помоћу подводних робота на даљинско управљање у више наврата наилазили на њихове кородиране остатке. Недавно сонарно трагање открило је чак 27.000 бачви разасутих по басену Сан Педро, што је тек мањи дeо процењених пола милиона које је, верује се, одложила DDT индустрија, предвођена компаником „Монтрос кемицал”. DDT (диклоро-дифенил-трихлоретан) је синтетички пестицид који се у прошлом столећу масовно користио за сузбијање инсеката у пољопривреди и за контролу болести попут маларије. Kасније је откривено да је изразито токсичан, постојан у околини и канцероген, због чега је забрањен у већини земаља.
Иако су тестирања потврдила да је отровни инсектицид и даље на морском дну на том подручју, бачве су искључене као непосредан извор. „Kисели отпад који садржи DDT складиштен је у великим надземним складиштима, превожен у луку Лос Анђелес танкерима, пумпан на тегљаче и касније одвучен на одлагалиште бр. 2 и бачен у океан”, стоји у извештају америчке Агенције за заштиту животне средине (EPA) из 2021. године.
Према наводима, челичне бачве вероватно су садржале друге врсте хемикалија. С тим се слаже и ново истраживање научника које предводи Џоана Гатлбен, морска биолошкиња Пкеанографског института Скрипс. Иако DDT и нуспроизводи постоје у водама басена Сан Педро, њихова концентрација није већа у непосредној близини бачви, што би се очекивало да су оне извор. Ипак, необични бели прстенови и талози који окружују многе од ових бачви могли би открити тајну њиховог садржаја.
Узорци седимента прикупљени из прстенова пружили су доказе да се у њима не налази кисели муљ – штaвише, реч је о потпуној супротности. „DDT није био једина твар која је одлагана у овом делу океана и имамо само врло фрагментирану идеју о томе штa је још тамо одложено. Проналазимо само оно што тражимо, а до сада смо углавном тражили DDT”, објашњава Гатлбен. Узорци седимента из околине три бачвe послати су на лабораторијску анализу. Дeо материјала био је толико чврст да су истраживачи користили роботску руку да одломе комад. Анализа је показала да су узорци изузетно алкални. Њихова pH вредност била је толико висока да су у седименту преживели само микроорганизми који се иначе налазе на хидротермалним и алкалним термалним изворима
„Један од главних токова отпада из производње DDT била је киселина, а њу нису стављали у бачвe”, каже Гатлбен и додаје: „Питате се: Штa је било горе од киселог отпада DDT да заслужи да се стави у бачве?”. Чврсти материјал који окружује бачве углавном се састоји од минерала бруцита. Чини се да алкалнa једињења из бачви реагују с магнезијумомиз морске воде, стварајући притом чврсту материју налик бетону. Отапањем бруцита расте pH вредност околног седимента, што доводи до стварања сабласних прстенова калцијум карбоната.
„Ово доприноси нашем разумевању последица одлагања ових бачви”, истиче морски биолог Пол Јенсен. „Шокантно је да се више од 50 година касније још виде ови учинци. Не можемо квантификовати утицај на околину без сазнања колико је таквих бачви с белим прстеновима тамо, али очито има локализовни утицај на микроорганизме.” Истраживање је објављено у часопису PNAS Nexus.
(Илустрација Schmidt Ocean Institute)
(Индекс)
