Nešto na tamnome dnu Tihog okeana stvara velike količine kiseoika, što je teško zamisliti s obzirom na to da tamo ne dopire sunčeva svetlost. Do sada se smatralo da su za to sposobna samo živa bića poput biljaka i algi u toku fotosinteze. Naučnici su pojavu otkrili na području prepunom čudnih drevnih metalnih tvorevina veličine šljive, nazvanih polimetalni noduli. Stoga pretpostavljaju da tamni kiseonik ne proizvode živi organizmi, već metalne grudvice koje, što je zanimljivo, stvaraju skoro jednaku količinu električne energije kao i AA baterije.
Naime, ovi noduli su bogati metalima poput kobalta, nikla, bakra i mangana, koji se koriste u baterijama, pametnim telefonima, vetroturbinama i solarnim pločama. Kada su merili napon na površini grudvica, iznosio je do 0.95 volti. „Otkriće je fascinantno, ali i frustrirajuće jer donosi mnogo pitanja, a malo odgovora”, rekao je biohemičar Donald Kanfild sa Univerziteta južne Danske. „Izgleda da na Zemlji, uz fotosintezu, postoji još jedan izvor kiseoika”, dodao je ekolog Endru Svitmen iz škotskog Udruženja za nauku o moru. Mada je mehanizam i dalje tajna, ovo bi moglo promeniti razumevanje nastanka života na Zemlji, a i drugim planetama, piše Nature.
Ekolog i saradnici su prvi put primetili nešto neobično na terenskom istraživanju 2013, kada su prilikom proučavanja ekosistema između Havaja i Meksika, spustili malo plovilo da saznaju kako rudarstvo utiče na okeansko dno. Bez fotosintetskih organizama koji ispuštaju kiseonik u vodu, koncentracije gasa u komorama trebalo je da opadaju. No, dogodilo upravo suprotno – količina kisika je porasla. Istraživači su prvo pomislili da senzori ne funkcionišu dobro, ali se isto dogodila i u narednim ekspedicijama 2021. i 2022. „Odjednom sam shvatio da sam osam godina ignorisao ovaj potencijalno neverovatan novi proces na 4.000 metara ispod površine, na dnu okeana”, objasnio je Svitmen.
Naučnici su ustanovili da bi ove tvorevine mogle delovati kao katalizatori koji cepaju molekul vode i stvaraju molekularni kiseonik. Da bi testirali hipotezu, oponašali su u laboratoriji na brodu uslove sa morskog dna. Posmatrali su prikupljene uzorke grudvica i videli da se koncentracija kiseonika povećala. Biogeohemičarka Eva Stueken sa Univerziteta Sent Endruz u Velikoj Britaniji smatra da bi ovi nalazi mogli poslužiti u potrazi za znacima života na egzoplanetama (planetima izvan Sunčeva sustava): „Sada bismo mogli biti malo oprezniji ako uočimo singletni kiseonik (O2) na drugim planetama”.
Endru Svitmen, pak, ima optimističniji stav, barem što se tiče Sunčevog sistema: „Ako se ovaj proces zbiva na našoj planeti, možda se događa i na drugim okeanskim svetovima kao što su Saturnov mesec Enkelad ili Jupiterova Evropa; pri čemu se stvaraju uslovi za nastanak života”. Istraživanje Evidence of dark oxygen production at the abyssal seafloor objavljeno je u časopisu Nature Geoscience.
(Ilustracija Shutterstock)
(Indeks)
