Међу необичним појавама из искуства блиске смрти ниједна није толико позната као тунел који води ка светлости. Појединци на самом рубу живота или су га на тренутак прешли понекад описују кретање ка бљештавом порталу, као да прелазе у неки други простор. Та слика је постала универзални симбол краја живота. Ново истраживање открило је да различита искуства из чекаонице смрти имају нешто заједничко. Kада су научници затражили од 50 људи да нацртају мапе простора којих се сећају из својих искустава, појавио се занимљив узорак који повезује геометрију с бојама које су видели, пише Science Alert. Налази упућују на то да онострана искуства можда нису толико непредвидљива као што се чине, а необична геометрија могла би понудити назнаке у вези с процесима у мозгу на размеђи живота и смрти.
Искуства блиске смрти тешко је научно проучавати. Људи који су их доживели то описију као изузетно интензиван доживљај које је често тешко преточити у речи. Иако су научници препознали елементе који се понављају, попут тунела, светла и осећаја изласка из тиела, просторној структури искустава посвећивало се мало пажње. Фрeнс Лернер, истраживачица неурофеноменологије са Универзитета у Хаифи (Израел) и сарадници одлучили су да томе приступе визуелно. Сматрали су да цртежи могу открити обрасце које речи нису у стању. Окупили су 50 појединица са искуством блиске смрти и замолили их да реконструишу своја сећања у низу ћаскања преко интернета. Учесници су користили каталог геометријских пиктограма да прикажу просторе којих се сећају. Своје доживљаје су поделили у фазе, приказали облик сваког простора, назначити где су се налазили, како су се кретали и које су боје видели.
Иако су искуства изразито лична, одређени облици су се понављали. Истраживачи су утврдили четири главне категорије: простори у виду левка који укључују познати тунел; широки закривљени простори попут лукова; равнији и благо закривљени простори; и простори који су потпуно окруживали посматрача, попут унутрашњости сфере. Најзанимљивији узорак није био само у облицима, већ у бојама. Од 28 лецкастих, 22 била су акроматска – доживљени у црној, белој, сивој боји или као светлост без јасне боје. Супротно томе, 27 од 31 широког, закривљеног простора доживљено је у боји. Остале две категорије показале су мешавину искустава у боји и безбојних, али контраст између тунела и широких простора био је изразито јасан. Веза између облика и боја могла би понудити назнаке перцептивних процеса иза ових искустава. Према израелским научницима, неуролошка истраживања већ су документовала сличне визуелне односе.
Један пример јесте тунелски вид који се може појавити када се прекине опскрба мрежњаче или мозга кисеоником, што сужава видно поље. Доминација црне, беле и сиве боје у просторима налик тунелу има могућу паралелу у обичном виду, јер у условима слабог осветљења очи постају мање осетљиве на боје. С друге стране, неки од пространијих простора подсећају на Ганцфелдов ефекат, феномен у којем непромењиво, празно видно поље може изазвати необичне перцептивне доживљаје, па и халуцинације. Поменуте сличности не потврђују шта је тачно узроковало искуства учесника. Истраживачи, иначе, истичу да је студија осмишљена да опише и спореди просторе којих се људи сећају, а не да препозна механизме који стоје иза тога.
Постоје и важна ограничења. Добровољци су били релативно мала, самоодабрана група, а своја искуства су реконструисали на темељу сећања која су у неким случајевима била стара много година. Уз то, нуђење унапред одређених облика могло је утицати на реконструкцију сећања. Будући да није постојала група за упоређивање која би реконструисала друге врсте необичних искустава, немогуће је знати јесу ли ови обрасци јединствени за искуства блиске смрти. Ипак, визуална сећања открила су нешто што су претходна истраживања углавном занемаривала. Истраживање је објављено у часопису Frontiers of Psychology.
(АI илустрација)
(Индекс)
