Научници су звучно реконструисали драматичну промјену Земљиног магнетског поља која се догодила пре отприлике 41.000 година. Kористећи податке сателитске мисије Swaem Европске свемирске агенције (ESA) и геолошке записе из древних стена и седимената, претворили су податке о промени полова у звук. Да би дочарали силину догађаја, у звучну слику додали су снимке шкрипања дрва и сударања камења, пише Science Alert. ЕСА је 2024. године то описала као компоновање музике према нотном запису који је самa планета исписала пре више хиљадугодишта. Магнетско поље ствара вртложење текућег метала дубоко у Земљином језгру, а протеже се стотинама хиљада километара у свемир и штити планету од соларних честица које би иначе уништиле атмосферу. Линије поља по правилу обликују уредне, затворене петље, но повремено се тај постојани образац уруши.
Kонкретaн догађај познат је као Лашампов преокрет, назван по траговима које је оставио у токовима лаве у Француској. Истраживање представљено 2024. године показало је да је у току преокрета магнетско поље ослабило на свега пет посто своје уобичајене снаге и такво остало столећима. Записи из узорака леда и морских седимената тог раздобља потврђују да се износ берилијума-10, изотопа који настаје ударом космичких зрака у атмосферу, удвостручио. То указује на знатно већи продор зрачења, а опонашања указују да је могао бити погођен и озонски омотач. Геонаучник Kрис Тарни, који је 2021. датирао овај догађај, описао га је као тренутак у којем је „наш штит од космичког зрачења потпуно нестао”. То раздобље се поклапа с климатским и еколошким променама широм света, укључујући изумирање аустралијске мегафауне. Занимљиво је да се подудара и с настанком неких од најстаријих познатих пећинских цртежа, што је навело истраживаче на претпоставку да је догађај можда натерао људе да потраже склониште.
Само преокретање трајало је око 250 година. За то време поље се накратко урушило на снагу између нула и шест посто уобичајене, пре него што се усталило у обрнутој оријентацији следећих 440 година. Чак и тада поље се није потпуно опоравило и у најбољем је случају досезало тек четвртину данашње снаге. Поставља се питање може ли се то поновити. Вероватно не у блиској будућности, али Земљино поље тренутно показује појачану активност. Магнетски северни пол наставља да се помера од Kанаде ка Сибиру, и то довољно брзо да су научници морали службено да ажурирају његов положај.
Изнад јужног дела Атлантског океана сателити снимају огромно удубљење у пољу, подручје названо Јужноатлантска аномалија. Та област се од 2014. до 2025. године проширила за површину готово упола мању од континенталне Европе. „Јужноатлантска аномалија се мења другачије ка Африци него у близини Јужне Америке. Ту се догађа нешто посебно што узрокује јаче слабљење поља”, рекао је Kрис Финли, професор геомагнетизма на Техничком универзитету у Данској, који је водио студију о ширењу аномалије 2025. Тренутна истраживања упућују да аномалија није нужно знак надолазећег потпуног преокрета, јер су се слична слаба подручја појављивала у прошлости без већих последица. Тачан тренутак следећег преокрета није познат и управо зато научници настављају посматрањс. „Разумевање ових екстремних догађаја важно је због њихове појаве у будућности, предвиђања свемирске климе и процене учинака на околину и састав Земље”, изјавила је Сања Пановска из ГФЗ у Потсдаму. Она је 2024. реконструисала податке о магнетском пољу за ово озвучавање.
(Индекс)
