Након што је микропластика, делићи мањи од 5 милиметара, пронађена у костима и мозгу, питање више није доспева ли у људско тело, него у коликом обиму. Ново истраживање потврђује да ни артерије нису поштеђене. Научници су анализирали артеријско ткиво и у сваком узорку нашли честице микропластике, пише Science Alert. На Медицинском факултету Kапитал у Kини проучили су 17 узорака људских артерија прикупљених током операција. У својем научном раду, објављеном 2024. године у часопису Journal of Hazardious Materials, навели су да су микропластику пронашли у баш сваком узорку. Kонцентрације су биле релативно веће од оних које су раније забележене у крви. То је забрињавајући податак, јер су пређашње студије на мишевима повезале микропластику са атеросклерозом, стањем сужавања артерија због гомилања масних наслага које повећава ризик од срчаног и можданог удара.
„Наши налази показују да узорци трију врста артерија – коронарних, каротидних и аорте – садрже микропластику”, објавили су истраживачи. Студија је открила да су артерије с постојећим масним наслагама, конкретно узорци коронарне и каротидне, имале отприлике двоструко више микропластике од артерија без наслага, односно узорака аорте. Тај налаз би могао представљати доказ који непосредно повезује микропластику с кардиоваскуларним болестима. Ипак, научници упозоравају да се резултатима мора приступити с опрезом и додатно их проверити, јер је могуће да су на разлике у концентрацији утицале и саме анатомске разлике у типовима артерија.
Иако се још истражује на које све начине микропластика оштећује тело, јасно је да постојање синтетичких честица у биолошком систему није безазлено. „Неколико студија на животињама показало је да микропластика може изазвати оксидативни стрес и оштетити ћелије, пореметити метаболизам енергије и масти и подстаћи упалне имунолошке реакције”, пишу аутори студије. Још није потпуно разјашњено како она улази у тело, али се претпоставља да постоји више путева. Унос храном и пићем и удисање из ваздуха вероватно имају кључну улогу. Из тих извора честице продиру у ћелије или међупростор и тако доспевају у крвоток, а потом и у артерије.
Полиетилен терефталат (PЕТ) био је најзаступљенија врста у узорцима и чинио је 73,7 посто откривене микропластике. То је полимер који се масовно користи за израду боца за воду, амбалажу за храну и одећу. „Удео микропластике у артеријама могао би бити повезан са учесталошћу излгања људи тим материјалима, што захтева даље изучавање”, наводе аутори. До сличних закључака дошла је и засебна студија из 2024. године, објављена у часопису The New England Journal of Medicine. У њој су научници пратили 257 пацијената 34 месеца и утврдили да је готово 60 посто имало мерљиве количине полиетилена у артеријском плаку. За разлику од прве студије, нова је пратила учеснике дуже и показала везу између виших износа микропластике и веће вероватноће за мождани и срчани удар.
Иако због бројних других чинилаца још није могуће са сигурношћу потврдити неупитну узрочно-последичну везу између микропластике у артеријама и кардиоваскуларних болести, докази су све бројнији. С обзиром на то да је пластику у модерном свету готово немогуће избећи, хитно су потребне информације како она доспева у тело и какву штету узрокује. „Ова студија пружа драгоцене податке за будуће процене опасности микропластике за људско кардиоваскуларно здравље”, закључили су истраживачи. „У будућности морамо идентификовати изворе микропластике у артеријама, истражити како се она распоређује и, што је најважније, разјаснити учинке тих честица на људско здравље, посебно на болести артерија.”
(Илустрација Shutterstock)
(Индекс)
