Novi trominutni test moždanih talasa mogao bi otkriti teškoće s pamćenjem povezane sa Alchajmerovom bolešću znatno pre postavljanja uobičajene dijagnoze. Ovo otkriće budi nadu da se pomoću ovog pristupa moguidentifikovati pacijenti kojima bi novi lkovi najviše pomogli, piše The Guardian.
U maloj, ali značajnoj studiji, test je uspešno ukazao na specifične nevolje s pamćenjem kod osoba s blagim kognitivnim oštećenjem, izdvajajući one pod povećanim rizikom od razvoja Alzchajmera. Istraživanja na većim grupama ispitanika već su u toku. Reč je o Fastball testu, obliku elektroencefalograma (EEG) koji pomoću malih senzora postavljenih na vlasište beleži električnu aktivnost mozga dok osoba posmatra niz slika na ekranu.
Nevolje s pamćenjem otkrivaju se analizom automatskih reakcija mozga na slike koje je ispitanik video neposredno pre samog testiranja. „Ovo nam pokazuje da naša nova pasivna mera pamćenja, koju smo smislili specifično za dijagnozu Alchajmerove bolesti, može biti osetljiva na pojedince s vrlo visokim rizikom koji još nisu dijagnostifikani”, izjavio je dr Džordž Stothart, kognitivni neuronaučnik sa Univerziteta u Batu, gde je test razvijen.
Studija, sprovedena u saradnji sa Univezitetomu Bristolu, obuhvatila je 54 zdrave odrasle osobe i 52 pacijenta s blagim kognitivnim oštećenjem (BKO). Potonjima su pamćenje, razmišljanje ili jezičke sposobnosti narušene, ali ne u meri koja bi ih sprečavala u obavljanju svakodnevnih poslova. Pre testa volonterima je prikazano osam slika uz uputstvo da ih imenuju, a ne i da ih pokušaju zapamtiti.
Istraživači su potom beležili moždanu aktivnost dok su ispitanici gledali stotine slika što su se brzo smenjivale na ekranu, pri čemu se svaka peta odnosila na jednu od osam prethodno prikazanih. Naučnici su otkrili da su osobe s amnestičkim BKO stanjem koje prvenstveno utiče na pamćenje, imale smanjene moždane reakcije u poređenju sa zdravim učesnicima i onima s neamnestičkim BKO. Poznato je da osobe s amnestičkim BKO imaju višestruko veći rizik od razvoja Alchajmerove bolesti. Važno je naglasiti da test ne može sa sigurnošću predvideti ko će oboleti.
Međutim, ako veće studije potvrde ove nalaze, pomenuti test mogao bi postati ključan alat za lkare u ranoj proceni pacijenata pod visokim rizikom. Time bi se omogućilo pravovremeno uvođenje novih lekova poput „donanemaba” i „lekanemaba”, od kojih bi takvi pacijenti mogli imati najviše koristi. Sva testiranja izvedena su u domovima ispitanika, što je, prema rečima dr Stotharta, ključno za dostupnost metode i smanjenje anksioznosti kod pacijenata. Detalji istraživanja objavljeni su u časopisu Brain Communications.
(Ilustracija Shutterstock)
(Indeks)
