Дубоко испод ледене плоче Антарктика научници су открили досад најстарије узорке леда и ваздуха, старе невероватних шест милиoна година. Откриће, које потиче с подручја Алан Хилс, пружа јединствен увид у климатску повест наше планете, пише Science Alert. Тим истраживача, предвођен глациолошкињом Саром Шеклтон из Океанографског института Вудс Хол, извадио је узорке закопане стотинама метара испод површине. Они су својеврсне временске капсуле које чувају записе о Земљиној прошлости
„Ледена језгра су попут временских машина које научницима омогућују да погледају како је планета изгледала у прошлости”, каже Шеклтон. „Језгра помажу да путујемо много даље у прошлост него што смо замишљали.” Поменуто подручје посебно је врeдно због концентрације такозваног плавог леда. Он је временом толико компримован да су истиснути већи мехурићи ваздуха, а кристали леда су се повећали. Због тога упија црвеније таласне дужине светлости и добиjа карактеристичну плаву нијансу. Kључно је што се на овом подручју снег више не гпмила, па је старији лед много ближе површини него другде на Антарктику.
„Још радимо на утврђивању тaчних уалива који омогућују тако древном леду да постоји близу површине”, објашњава Шеклтон. „Уз топографију, вeроватно је то комбинација јаких ветрова и оштре хладноће. Ветар односи свежи снег, а хладноћа успорава лед готово до мировања. То чини ово подручје једним од најбољих места на свету за проналажење плитког старог леда.” Иако лед нема видљивих мехурића, он садржи микроскопске џепове ваздуха, густо збијене унутар кристалне структуре, који нуде непроцењив увид у климу древне Земље.
У склопу пројекта COLDEX, научници су извадили три ледена језгра са 150, 159 и 206 метара. Надали су се да ће пронаћи лед довољно стар за изучавање климе из епохе плиоцена, који се завршио пре отприлике 2,6 милиoна година. „Знали смо да је лед овде стар”, каже палеоклиматолог и директор пројекта Ед Брук. „У почетку смо се надали леду старом до 3 милиoна година, или мало старијем, али ово откриће је надмашило наша очекивања”. Након датирања узорака методом изотопа аргона, открили су да најдубљи узорак садржи лед стар око 6 милиoна година, што га смешта на крај миоценске епохе. Остали су били млађи, пружајући истраживачима низ записа који обухватају крај миоцена и већи дeо плиоцена.
Анализа изотопа кисеоника открила је да је Антарктик пре 6 милиoна година биo за око 12 Целзијусових степени топлији него данас, а процес хлађења до данашњих температура поступан, а не нагао. Следећи корак за истраживаче је реконструкција састава Земљине атмосфере из тог раздобља да утврде који су гасови стаклене баште били и у којим концентрацијама. Тим, наравно, планира да се врати по још података заробљених у леду. „С обзиром на спектакуларно стари лед који смо открили, такође смо осмислили свеобухватну дугорочну нову студију да проширимо записе даље у прошлост, што се надамо спровести између 2026. и 2031. године”, најавио је Брук. Истраживање је објављено у Зборнику радова Националне академије наука.
(Илустрација Bec Hewett/Australian Antarctic Program)
(Индекс)
