Астроними из Грин Бенк опсерваторије (САД), који су је случајно уочили, сматрају да би она могла бити најтамнија икад виђена. Посебно је занимљиво то што је пуна примордијалних гасова, а од нас није удаљена милијардама светлосних година као што би се очекивало.
Астрономи су ових дана објавили да су сасвим случајно, заправо грешком, открили тамну примордијалну галаксију без видљивих звезда. Истраживање је показало да је она испуњена нетакнутим првобитним гасовима – водоником и хелијумом, који су настали недуго након Великог праска. Тим, који је помоћу телескопа Грин Бенк (GBT) открио галаксију названу Ј0613+52, сматра да би она могла бити најблеђа, односно најтамнија галаксија која је икада откривена.
„GBT ју је пронашао када је случајно био усмерен на погрешне координате. То је галаксија састављена само од гасова – нема видљивих звезда”, изјавила је Kарен ОʼНил, виша научница Опсерваторија Грин Брнк. „Звезде би могле бити тамо. Но ми их не можемо видети.” У новом открићу посебно је занимљиво то што та галаксија пуна примордијалних гасова од нас није удаљена милијардама светлосних година као што би се очекивало.
Наиме, да је реч о галаксији из времена када је космос био у раној фази развоја, у којој се од гасова још нису стигле уобличити звезде, она би од нас била удаљена око 13,8 милијарди година колико је прошло од великог праска. Уместо тога, Ј0613+52 је удаљена само 270 милиона светлосних година. Она није прва бледа, једва видљива галаксија која је откривена. Заправо, астрономи су на њу набасали у току посматрања водоника у више галаксија ниског површинског сјаја (LSB) помоћу неколико великих ради-отелескопа распоређених широм света.
Kључну улогу одиграли су Грин Бeнк телесцоп (GBT), највећи потпуно управљиви радио-телескоп на свету који се налази у Западној Вирџинији (САД), и радио-телескоп Нанси у Париској опсерваторији. Наиме, астрономи су у својем истраживању уочили несразмеру у подацима које су прикупили с та два телескопа. Ова дискрепанција довела је до открића Ј0613+52, која је блеђа од свих до сада опажених LSB галаксија. LSB галаксије обично имају сићушну популацију звезда распоређену у својем великом пространству. Резултат је да емитују много мање светлости по јединици површине од стандардних галаксија као што су Млечни пут и Андромеда.
Често су једва нешто мало светлије од позадинске светлости ноћног неба, што их чини изузетно тешким за уочавање. Будући да се углавном састоје од гасова и прашине, једини начин да се посматрају су радио-телескопи. За илустрацију, прва LSB галаксија која је откривена осамдесетих прошлог века била је Малин 1. Она је пет пута већа од Млечног пута и још представља једну од највећих спиралних галаксија икада виђених. Упркос тако великим димензијама, њена укупна светлост је само 1% већа од светлости Млечног пута.
Ј0613+52 је прва галаксија састављена од примордијалних гасова која се налази близу
нас. Састављена је, углавном, од водоника
и хелијума који су настали недуго након
Великог праска и нису обогаћени тешким елементима или металима створеним у
фузионим процесима и експлозијама звезда.
Према досадашњим осматрањима, LSB галаксије се развијају много спорије од других галаксија, а многе још увијек пролазе ране фазе формирања звезда. Астрономи верују да је то због тога што су концентрације гасова у њима тако ниске да не успевају створити веће накупине из којих би гравитационим привлачењем у коначници настале звезде. Циљ истраживања у којем је откривена галаксија Ј0613+52 био је утврдити масу и садржај гаса у LSB галаксијама чија природа представља изазов за постојеће теорије о формирању звезда и развоју галаксија.
Ј0613+52 је категоризирана међу 350 LSB галаксија које су предмет истраживања великих радио-телескопа, но по неким својствима је, ипак, јединствена. Посебно изненађује то што се у њој не формирају звезде иако је врло богата гасовима. Чини се да је једнолично распрострањена и веома изолована, јер у току 13,8 милијарди година у њој није дошло ни до каквих гравитационих интеракција које би пореметиле гас – да га растргну или гурну у гомиле потребне за покретање значајнијег стварања звезда. То је чини јединственом.
„Знамо да је то галаксија невероватно богата гасом. Но не показује да се у њој стварају звезде као што бисмо очекивали, вероватно зато што су њени гасови превише дифузно распрострањени”, објаснила је ОʼНил. „Осим тога, она је истовремено предалеко од других галаксија које би у неким интеракцијама могле помоћи у стварању звезда.”
Према тумачењу ОʼНел и сарадника, Ј0613+52 је прва галаксија састављена од примордијалних гасова која се налази близу нас. Састављена је, углавном, од водоника и хелијума који су настали недуго након Великог праска и нису обогаћени тешким елементима или металима створеним у фузионим процесима и експлозијама звезда. То је нешто што би астрономи очекивали видети много даље од нас, а то уједно значи много даље у повест свемира.
Још једна занимљивост Ј0613+52 јесте чињеница да се окреће онако како би се то очекивало од нормалне спиралне галаксије. Наиме, истраживачки тим је у Ј0613+52 идентификовао Доплеров помак у таласним дужинама који је повезан с ротацијом галаксије. То је познати учинак у којем се таласне дужине оних делова који се крећу према нама скраћују (плава боја), а оних делова који се удаљавају продужују (црвена боја).
Све у свему, откриће Ј0613+52 отворило је више питања него што је понудило одговора. Једно од најважнијих има ли још таквих галаксија или је она јединствена. Тим сматра да би дубоко снимање у више таласних дужина светлости можда могло открити још сличних ултратамних LSB галаксија. „Преглед целог неба изузетно осетљивим инструментом попут телескопа Грн Банк могао би открити више таквих галаксија”, поручила је Карен ОʼНил, која је налазе тима недавно приказала на 243. састанку Америчког астрономског друштва у Њу Орлеансу у Луизијани (САД).
(Илустрација STScI POSS-II/NSF/GBO/P.Vosteen)
(Индекс)
