Дакле, другог таласа короне вируса на северној хемисфери неће бити јер се активност Сунца на почетку 25. циклуса повећава. Наиме, у наредним данима појачано UV и икс зрачење још више ће му ослабити снагу све док га до потпуно не униште.
Мр Милан Т. Стеванчевић
У периоду од 9. до 13. маја 2020. године дошло је до великог смањења снаге ултраљубичастог зрачења (UV) зрачења, чија је снага износила 4,5 јединице што представља историјски минимум од када се врше мерења.
Дијаграм UV и икс зрачења
Активни регион АR2764 у својој трећој ротацији појавио се на истоку Сунца 13. маја 2020. и нагло повећао снагу UV и икс зрачења. Максимум треба очекивати 25. маја када ће ући у геоефективну позицију. Tада ће UV зрачење бити директно усмерено према Земљи. Због тога период од 21. до 30. маја ваља искористити за сунчање и стицање витамина „де”, односно природног имунитета.
Електромагнетни снимак региона АR2764
Ако је снага вируса обрнуто пропорционална јачини ултраљубичастог зрачења, а зна се да екстремни минимуми активности Сунца јављају на неколико стотина година, може тврдити да се поновна појава вируса корона може очекивати тек после више година. Процес његовог уништавања, који је започео 13. маја, не може да се заустави. Наиме, У наредни данима појачано UV и икс зрачење још више ће ослабити снагу вируса све док га до потпуно не уништи. Због тога прогнозе појединаца да ће доћи до другог таласа корона вируса на северној хемисфери или да ће се он поново јавити следеће зимске сезоне, немају научну основу јер ће Сунце овог лета и у годинама које долазе само повећавати активност. Екстремни минимум може се очекивати тек 2031. године, што указује да у наредних десет година не постоји могућност враћање Ковида-19. Уједно, то јасно указује да се у следећим годинама може очекивати само сезонски грип локалног карактера. Остало су приче за плашење народа.
Нажалост, корона вирус је показао да у важећој научној медицини постоје велике празнине и непознанице. Сама чињеница да је његов настанак сезонског карактера упућује на неопходност мултидисциплинарног приступа. Ако се зна да и најмања вредност UV и икс зрачења тренутно убија вирусе, онда су хелио и метеоролошки синоптички показатељи основа за истраживање услова за настанак и нестанак вируса. Узимајући у обзир да снага вируса зависи од снаге UV зрачења на тлу, настанак природних услова за његову појаву можемо поделити у три научна приступа.
Први почива на хелио и гео електромагнетним условима у природи и обухвата истраживање снаге UV и икс зрачења на Сунцу и ерупције честица сунчевог ветра као основу за стварање струјних поља у атмосфери Земље.
Други обухвата истраживања метеоролошких физичких услова, положаја струјних поља изнад посматраних локација и појаву протонских падавина (протонске кише) које врше јонизацију атмосфере и омогућују настанак лебдећих вируса на локацијама примарних жаришта (Италија, Шпанија, Француска). Примарна жаришта настају природним електромагнетним процесом где вируси не падају на тло под дејством гравитационе силе, већ опстају у ваздуху под дејством електричног поља Земље, односно под дејством електромагнетне силе као првог покретача свих природних појава. На тим локацијама на вирус делују две силе. Гравитациона сила делује према доле, а сила електричног поља Земље према горе. Када се те две силе изједначе вирус заузима одређену висину и несметано лебди у ваздуху. На том принципу опстају облаци који су тешки више милиона тона воде. Уколико тада има ветра, вирус се шири дифузијом стварајући зону примарног жаришта. Код примарних жаришта не постоји нулти заражени, јер је процес заражавања дифузног карактера и јавља се у облику фронта, односно истовремено заражавање више лица.
Капљица (вода) избачена кашљањем зараженог човека, у којој се налази вирус, чува га од уништења. Време његовог опстанка у ваздуху зависи од дневне температуре. Што је температура нижа а влажност већа, то је животни век вируса дужи. То значи да осим температуре на трајање животног века вируса има и влажност ваздуха: што је влажност мања, то је животни век вируса краћи. Вода је једини хемијски елемент у атмосфери Земље која не дозвољава да UV зрачење допре до вируса: док постоји капљица, он је активан. На вишим дневним температурама капљица брзо испарава и вирус у слободном простору под дејством UV зрачења нестаје. То указује да дневна температура, иако не убија вирус, посредно спречава његово физичко ширење. На локацијама где се јављају примарна жаришта вируси се преносе дејством ветра које има велике сличности са ширењем поленовог праха.
Полупречник примарног жаришта зависи од брзине ветра и животног века вируса, односно од времена постојања искашљане капљице. Тамо крива новозаражених има експоненцијални облик и у принципу се не може контролисати.
Трећи подразумева физички пренос вируса и стварање секундарних жаришта (Србија), где се вируси преносе у блиским сусретима људи. И ту постоји нулти заражени. Главну улогу у спречавању ширења имају изолација и отворено небо, односно небо без облака које омогућава продор UV зрачења до тла. На локацијама где се појави секундарно жариште нема лебдећих вируса, јер нема протонских падавина које врше јонизацију атмосфере; зато је крива новозаражених линеарна.
Метеоролошко-синоптичке прилике указују да је настанак вируса сезонског карактера, отуда је метеорологија незаобилазна у настојању да се дође до истине. С друге стране, оне показују да је појава вируса регионалног карактера, што говори да постоји више извора за појаву једног те истог чији облик зависи од снаге UV зрачења. А то значи да су појаве вируса у Кини, Европи и Америци потпуно одвојени процеси, јер су створени из различитих хелио и гео извора па су и различити. Мутација вируса на локацијама зависи од снаге UV зрачења и метеоролошких услова.
Престанак пандемија или сезонског грипа условљен је појачањем снаге UV зрачења са Сунца и повољном синоптичким стањем на посматраној локацији где доминирају електронске падавине (електронске кише). Тада је небо отворено, односно без облака. Дневна температура у том случају нема значаја за нестанак вируса. Дакле, другог таласа короне вируса на северној хемисфери неће бити јер се активност Сунца на почетку 25. циклуса повећава. Ковид-19 у Србији нестаје почетком јуна.
