Izgleda da Mars ima mnogo veći učinak na Zemlju nego što se mislilo, može upliviše i na cikluse u okeanima. Prema novoj analizi dubokomorskih geoloških podataka, gravitaciona interakcija između dve planete rezultira cikličkim promenama u dubokim okeanskim strujama koje se ponavljaju svakih 2,4 miliona godina. „Iznenadili smo se kada smo u podacima o dubokomorskim sedimentima pronašli cikluse od 2,4 miliona godina. A to se može objasniti samo na jedan način – povezani su s ciklusima interakcija Marsa i Zemlje”, rekla je geološknja Adrijana Dutkijevič sa Univerziteta Sidnej, a prenosi Science Alert.
Istražiači su minulih godina prepoznali takozvani veliki astronomski ciklus, obrazac od 2,4 miliona godina koji je povezan s poravnanjem orbita Zemlje i Marsa. Mada nema mnogo neposrednih dokaza u geološkom zapisima na Zemlji, to ukazuje da je vrhunac ciklusa povezan s većim sunčevim zračenjem i toplijom klimom. Odranije se zna da druge planete mogu uticati na Zemljinu orbitu oko Sunca, povlačeći je u izduženiji oblik tokom Milankovićevih ciklusa koji se podudaraju s usponom i padom ledenih doba. No, ti su ciklusi češći; događaju se u sto hiljada godina, a prvenstveno nastaju zbog interakcije s Jupiterom i Saturnom.
Milutin Milanković, srpski geofizičar i astronom, otkrio je da su periodične promene Zemljine putanje i nagiba rotacione osi uzrok dugoročnih klimatskih promena. Ustanovio je osnovni period od približno 100.000 godina i sekundarne od približno 400.000 i 125.000 godina, u kojima nastaju značajne promene u količini Sunčevog zračenja. „Gravitacijska polja planeta u Sunčevom sistemu interferiraju jedno s drugim i ova interakcija, nazvana rezonancija, menja kružnu orbitu”, objasnio je geofizičar Ditmar Miler sa Univerziteta Sidnej.
Milankovićevi ciklusi potvrđeni su 1976. kada su naučnici našli njihove zapise u sedimentima s dna okeana. No, istraživači iz Australije su u geološkim podacima tražili drugi proces. Pokušali su da utvrde da li se u toku toplije klime menjaju struje na dnu okeana – postaju li jače ili usporavaju. Analizirali su podatke iz 293 bušotine širom sveta, u kojima su pronašli dokaze o 387 pukotina u sedimentu u proteklih 70 miliona godina. Kada su prebacili sedimentne neravnine u vremenski period, primetili u neobičnu grupaciju, odnosno ciklus od 2.4 miliona godina koji je odgovarao velikom astronomskom ciklusu Zemlje i Marsa. Dodatno, pukotine su se slagale s povesnim razdobljima toplije klime, uključujući poznati paleocensko-eocenski toplotni maksimum pre nekih 56 miliona godina, kada je temperatura Zemlje porasla oko 8 Celzijusova stepena.
Novo otkriće je iznenadilo naučnike jer modeli pokazuju da bi se cirkulacioni sistem odgovoran za Golfsku struju mogao zaustaviti s globalnim zagrevanjem i da će toplija klima rezultirati manje aktivnim okeanskim dubinama. „Naši podaci koji obuhvataju 65 miliona godina sugerišu da topliji okeani imaju snažniju dubinsku cirkulaciju. Ovo će potencijalno sprečiti stagnaciju okeana, čak i ako se Severnoatlantska meridijanska obrtajuća struja (AMOC) uspori ili potpuno zaustavi”, navodi Dutkijevič. Istraživanje Deep-sea hiatus record reveals orbital pacing by 2.4 Myr eccentricity grand cycles objavljeno je u časopisu Nature Communications.
(Ikustracija NASA)
(Indeks)
