Astronomi su zbunjebu, jer je nastala 700 miliona godina posle Velikog praska, a pre galaksija. Međutom, slavni Stiven Hoking je ovo naslutio još sedamdesetih prošlog veka.
Svemirski teleskop James Webb uočio je drevnu i gotovo golu crnu rupu za koju astronomi veruju da je mogla nastati u deliću sekunde nakon Velikog praska, piše The Guardian. Ako se potvrdi da se radi o takozvanoj primordijalnoj crnoj rupi, teorijskoj klasi nebeskih tela čije je postojanje predvideo čuveni fizičar Stiven Hoking, ali pre nisu viđene, ovo bi otkriće moglo srušiti prevladavajuće teorije o svemiru. Do sada se smatralo da su se zvezde i galaksije pojavile prve, a da su crne rupe nastale tek kada su najranije zvezde ostale bez goriva i urušile se pod vlastitom gravitacijom.
Najnovija opažanja pomenutog teleskopa otkrivaju gigantsku crnu rupu s retkim haloom okolnog materijala, koja potiče od samog početka kosmosa, što se čini nespojivo s dosadašnjim shvatanjem sleda događaja „Ova crna rupa je gotovo gola”, rekao je profesor Roberto Majolino, kosmolog sa Univerziteta Kembridž i član tima. „Ovo je zaista izazovno za teorije. Čini se da se crna rupa formirala a da joj nije prethodila galaksija oko nje.”
Pretpostavka je da su primordijalne crne rupe nastale u prvom deliću sekunde nakon Velikog praska kolapsom gušćih i toplijih područja kosmosa. Prema tom scenariju, crne rupe različitih veličina utkane su u tkivo kozmosa gotovo od samog početka i delovale su kao gravitacioni džepovi oko kojih su se grupisali prašina i gas, formirajući prve galaksije. Stiven Hoking je ovu pretpostavkuizneo sedamdesetih godina prošlog veka, no bez konkretnih dokaza proizašlih iz posmatranja odnosno merenja, smatrala se spekulativnom.Najnovija osmatranja usmerena su na malu crvenu tačku poznatu kao QSO1, staru više od 13 milijardi godina, iz vremena kada je svemir bio star samo 700 miliona godina.
Naučnici su bili zbunjeni kako su te crne rupe postale tako velike toliko rano u povesti svemira, s obzirom na to da se obično pretpostavlja da one počinju kao male i vremenom rastu gutanjem zvezda. Uprkos ekstremnoj udaljenosti QSO1, astronomi su uspeli da prate orbitalnu brzinu vrtložnog haloa gasa i prašine. Merenje je otkrilo da masa središnje crne rupe iznosi 50 miliona solarnih masa, dok je ukupna masa okolnog materijala manja od polovice te vrednosti. „Ovo je u oštroj suprotnosti sa onim što posmatramo u našem lokalnom svemiru, gde su crne rupe u središtu galaksija, poput našeg Mlečnog puta, oko hiljadu puta manje masivne od svoje matične galaksije”, objasnio je Majolino.
Dodatna analiza pokazala je da je materijal oko crne rupe hemijski netaknut, sastavljen gotovo isključivo od vodonika i helijuma. Nepostojanje težih elemenata, koji nastaju u zvezdama, dodatni je dokaz da u blizini crne rupe nije bilo značajnog stvaranja zvezda. „Ovi rezultati su promena paradigme”, naglasio je Majolino. „Ovde svedočimo o masivnoj crnoj rupi formiranoj bez mnogo galaksije, koliko možemo reći iz podataka”.
Postoji i druga mogućnost, a to je neposredni kolaps ogromnog oblaka gasa i prašine u ranom svemiru u crnu rupu. Međutim, takav scenario zahteva vrlo specifične uslove koji nisu uočeni, zbog čega naučnici blago naginju teoriji o primordijalnoj crnoj rupi. Profesor Endrju Pontzen, kosmolog sa Univerziteta Daram koji nije bio uključen u istraživanje, izjavio je: „Potvrđeno primordijalno poreklo crnih rupa imalo bi duboke implikacije za temeljne zakone fizike”. Dodao je da je argument neposredan i da će biti potrebno vreme da se rasprava reši: „Za deset godina, sledeća generacija detektora gravitacionih talasa, savršenih za pronalaženje crnih rupa širom celog svemira, rešiće to pitanje.”
(Ilustracija JWST/Nasa/Esa/CSA)
(Indeks)
