Vodeće, iako još spekulativno, objašnjenje, jeste dramatično: moguće je da se radi o ostacima stenovite planete koja je isparila.
Astronomi su, posmatrajući čuvenu maglinu uočili nešto potpuno neočekivano: misterioznu gvozdenu traku koja se proteže kroz nju. Ovaj pronalazak ne samo da dovodi u pitanje razumevanje evolucije zvezda, već nas podseća da čak i u kosmičkom komšiluku vrebaju duboke misterije koje čekaju rešenje. Iznenađenje ovog otkrića ne leži u tome što je pronađena nova pojava, već u tome gde je nađena. Maglina Prsten nije nikakva novost; otkrio ju je francuski astronom Šarl Mesije još 1779. Ona je klasičan prizor, a pronaći ćete je u mnogim udžbenicima.
Upravo to čini pronalazak toliko šokantnim. Kao da na staroj porodičnoj fotografiji, koju ste gledali hiljadu puta, ođednom primetite detalj što nikada pre niste videli. „Uzbudljivo je videti da čak i veoma poznato telo proučavano decenijama – može doneti iznenađenje kada se posmatra na nov način”, kaže astronom Rodžer Veson. Vodeće, iako još spekulativno, objašnjenje, jeste dramatično: moguće je da se radi o ostacima stenovite planete koja je isparila.
Naučnici su izračunali da je ukupna masa gvožđa u traci uporediva sa masom Zemljinog istopljenog jezgra, što ovu hipotezu čini prilično uverljivom. Ova ideja ima duboke implikacije, nagoveštavajući sudbinu koja bi mogla zadesiti Zemlju kada Sunce, za nekoliko milijardi godina, uđe u završnu fazu postojanja. Međutim, ono što pojavu čini istinski čudnom i predstavlja srž misterije jeste hemijska čistoća. Čini se da je struktura sačinjena isključivo od gvožđa. Zašto nema tragova drugih elemenata koje bismo očekivali? Iako je pretpostavka o planeti vodeća, naučnici su oprezni.
Kako Dženet Dru ističe: „Poreklo gvožđa bi se moglo pratiti do isparavanja planete. Ali mogao bi postojati i drugi način da se stvori ova struktura, koji ne uključuje planet”. Povrh svega, čak i ako je planeta izvor, ostaje ključni problem koji naglašava Rodžer Veson: za sam oblik trake ne postoji dobro objašnjenje: „Nijedan drugi hemijski element koji smo detektovali ne nalazi se u ovoj traci. Iskreno, to je čudno. Njegov značaj leži u jednostavnoj činjenici da za to još nemamo spremno objašnjenje”.
Da bismo razumeli veličinu fenomena, moramo se suočiti sa brojevima koji prkose svakodnevnom iskustvu. Skala ove kosmičke strukture je zaista zapanjujuća, a ključni podaci ilustruju njenu grandioznost. Dužina: Traka se proteže neverovatnih 6 biliona kilometara. Masa: Sva materija u njoj ima masu uporedivu sa masom Zemljinog istopljenog gvozdenog jezgra. Lokacija: Maglina se nalazi na udaljenosti od oko 2.600 svetlosnih godina od nas. Poreklo gvozdene trake u Maglini Prsten predstavlja novu, uzbudljivu zagonetku za astronome. Ova zagonetka, kako tumači Veson, neće ostati bez odgovora – naučnici sada željno iščekuju nove podatke koji će pomoći da sklope deliće ove kosmičke slagalice.
(Računarska ilustracija)
(Astronomski magazin)
