Огроман број нових врста гљива откривен је у океанској зони сумрака, а међу њима могао би да се крије нови лек, попут пеницилина. Највећа студија ДНК материјала у океанима објављена је у часопису Frontiers in Science, а у њој су откривене многе тајне о изобиљу гљива у делу океана који је ван домашаја сунчевих зрака. На дубини од 200 до 1.000 метара испод површине – зона сумрака је дом великом броју организама и животиња, укључујући и чудновате врсте риба.
„Пеницилин је антибиотик који потиче из гљиве penicilium, па је врло могуће да пронађемо нешто слично у океанским врстама”, каже Фабио Фаворето са постдокторских студија на Институту за океанографију Универзитета у Калифорнији. Зону сумрака одликује висок притисак, мањак светлости и ниске температуре, што све ствара услове екстремне средине у којој би гљиве могле да стекну јединствене адаптације. „То би потенцијално могло да доведе до открића нове врсте са јединственим биохемијским својствима.”
Нови каталог океанског ДНК материјала садржи групе гена више од 317 милиона организама, који су сакупљени у бројним експедицијама. Технолошки напредак значи да многи постојећи узорци могу још боље да се испитају, а процес каталогизације отвара нова врата за откривање овог мало проучаваног дела океана. Предводница истраживања Елиса Лајоло била је изненађена бројем гљива које живе у том слоју океана: „Постојале су неке индикације о обиљу гљива у овом делу, али ово је сада већ нови део слагалице”.
Друго кључно откриће десило се током каталогизације јесте улога вируса у појачавању разноликости гена. „Вируси се убацују и померају гене из једног организма у други. То значи да многи вируси стварају разноликост гена и убрзавају еволуцију”, наводи један од аутора студије Карлос Дуарте. Један од резултата овог убрзања јесте да су гени еволуирали да омогуће организмима да варе пластику: „Они могу да разграде синтетичке полимере који су тек недавни загађивач у океанима, што значи да се еволуција одиграла у неколико претходних деценија.”
(РТС)
