У то време се само претпостављало да у јужним морима постоји копно које би одржавало равнотежу. Још су средњовековни картографи писали о Terra australis incognita, непознатој јужној земљи.
Национална библиотека у Паризу убраја се међу најлепше светске библиотеке. Библиотеку је 1368. године основао Шарл V. Упркос селидбама, при којима су поједине колекције распршене, остала је највећа библиотека све до 1800. године.
Луј Четрнаести (Википедија)
Са десет милиона наслова из права, уметности, економије, језика, филозофије, и даље се налази међу десет највећих светских библиотека. Позната је и по бројним колекцијама: нумизматичкој збирци са кованицама из античког доба, као и колекцији 5.000 грчких рукописа. Ипак, највећу туристичку атракцију представљају два барокна глобуса која висе са плафона.
Глобуси су били намењени за ентеријер
Версаја, ловачке куће од које је „краљ Сунце”
направио спектакуларни, барокни дворац.
Величанствене сфере пречника шест метара наручио је 1681. године краљ Луј XIV, познат као „краљ Сунце”. Видевши сличне глобусе у дому свог пријатеља војводе од Парме, француски монарх је код италијанског картографа Винченца Коронелија наручио одмах два. Коронели је мајсторски направио глобусе од танких дрвених трака, фине тканине и гипса који су преживели до данас.
Винченцо Коронели (Википедија)
Наравно, глобуси су били намењени за ентеријер Версаја, ловачке куће од које је „краљ Сунце” направио спектакуларни, барокни дворац. Апсолутистичка владавина Луја XIV трајала је 72 године ‒ све до његове смрти (1715). После Француске револуције глобуси су премештани на неколико различитих места, све док коначно нису смештени у Националну библиотеку.
Сходно тадашњој, владајућој геоцентричној
теорији, Земља је приказана у центру система.
Један глобус представља астролошку констелацију, тачније положај звезда на дан рођења Луја XIV, 5. септембра 1638. Како је Католичка црква тек у 18. веку скинула забрану са Коперниковог учења о хелиоцентричном систему, сходно тадашњој, владајућој геоцентричној теорији, Земља је приказана у центру система.
На другом глобусу приказани су континенти са егзотичним илустрацијама. Требало је представити енциклопедијско знање тог времена о китоловцима у Тихом океану, афричким племенима и канибалима у Бразилу (на основу извештаја са путовања Америга Веспучија).
Коронели је направио и грешке на свом глобусу: Калифорнија је приказана као острво, а ушће реке Мисисипи је на потпуно погрешном месту. Аустралије нема јер се у то време само претпостављало да у јужним морима постоји копно које би одржавало равнотежу. Још су средњовековни картографи писали о Terra australis incognita, непознатој јужној земљи. Европљани су у 17. веку дали име Аустралији, али нису имали јасну представу где би тачно могла бити.
Глобуси су заправо сведочанство о томе како су Европљани 1680. године замишљали остатак света. И поред материјалних грешака, посетиоци Националне библиотеке и данас се диве раскошној, барокној лепоти глобуса и мајсторству картографа Коронелија, баш као и пре четири века.
(Мирјана Бјелогрлић, РТС)
