Иако до сада није забележен прелазак вируса западног нила са комараца на људе у Србији, због периода инкубације који траје до 14 дана, први случајеви се очекују почетком августа. За спречавање заразе неопходно је користити заштитне препарате, носити дугу одећу и клонити се шума и обала река.
Комарци заражени вирусом западног нила откривени су кроз анализу Завода за биоциде и медицинску екологију у двадесетак узорака са територије Београда и у још десетак узорака из других градова у Србији. Биолог ове установе, Иван Алексић, каже за „Спутњик” да је важно истаћи да се ради о обичним комарцима који су најбољи преносиоци овог вируса, без обзира што постоје и друге њихове врсте.
Ово истраживање је рађено крајем јуна и почетком јула, и за сада још увек нису регистровани случајеви преласка вируса на хуману популацију. По речима нашег саговорника то је и очекивано, будући да је период инкубације овог вируса између 3 и 14 дана, па се први оболели обично јављају почетком августа.
Заштита од вируса
Алексић објашњава да је једини начин превенције преласка вируса са комарца на човека клонити се места с мноштвом ових инсеката и користити заштитна средства:
„Потребна је механичка заштита, пре свега ако сте у затвореном у простору, са мрежицама на прозорима, и репеленти који се укључују ноћу у струју да их растерују и убијају. А када сте напољу прво избегавати места где је велика бројност комараца, као што су обале река и шуме, наносити репеленте, и носити одећу дугих рукава, што ће мало спречити, али не у потпуности умањити уједе комараца.”
Алексић додаје и да је могућа делимична заштита индивидуалних дворишта употребом средстава за заштиту биља који делују против комараца, али и да је та заштита кратког даха.
Нема вакцине (Pixabay)
80 посто заражених нема симптоме
Симптоми грознице западног нила слични су симптомима грипа:
„Блага температура, грозница, осип по телу, болови у зглобовима и другим деловима тела, и наравно је на лекарима да спознају шта може да буде. Оно што је битно рећи је да 80 посто људи нема никакве симптоме када их убоде заражени комарац, 20 посто развије блаже симптоме, а само један од 150 може да развије неуроинвазивни облик болести када може доћи до фаталног исхода.”
За овај вирус не постоји лек, а ни вакцина, тако да је лечење симптоматско, објашњава Алексић и додаје да је прошле године регистрован мали број тежих случајева. Две године које се издвајају од почетка уласка вируса на територију Србије су 2013. и 2018. година када је било преко 400 оболелих и око 30 умрлих.
На гробљима и у шумама
Појава комараца којих има у великом броју на територији Београда је према речима нашег саговорника закаснела. Због обилних киша, комарци су сада изашли нагло и у великом броју. У Београду су заражени комарци пронађени на територијама шумских комплекса као што су Спомен-парк Јајинци и Ботаничка башта.
„Такође су нађени на неким од гробаља, то је земунско, жарковачко гробље, Мали збег, топчидерско гробље. А наравно, лева обала Дунава која је и претходних година позната по великој бројности комараца, и овог пута има неколико локација на којима су нађени комарци заражени вирусом Западног Нила. То је потез углавном од улаза у Панчево, од Малог раја до Котежа и Крњаче”, наводи Алексић.
У остатку Србије заражени комарци су ухваћени на територији Суботице, на Палићу, у Панчеву на две локације, ао и у Сомбору, Зрењанину и Краљеву. То су према речима нашег саговорника углавном шумски комплекси ван градова, односно већи паркови унутар њих.
(Извор Спутњик)
