Тим научника са Универзитета Гете у Франкфурту под вођством хрватског стручњака Ивана Ђикића разоткрио је разлике између SARS-а и covidа-19 и идентификовао ензим SARS-CoV-2 који је слаба карика вируса. Показало се да инхибиција откривеног ензима блокира ширење вируса и појачава антивирусни имунитет. Истраживање је објављено у угледном научном часопису Naturе.
Зашто је коронавирус SARS-CoV-2 опасан?
Од самог почетка пандемије јасно је да ће нам за борбу против вируса SARS-CoV-2 бити важни и вакцина и лекови. Циљ тих лекова углавном је да спрече ширење вируса када једном уђу у организам. Највећи проблем у овој трци с covid-19 је време јер и вакцина и лекови морају да прођу кроз клиничка истраживања која треба да потврде да су сигурни и делотворни, пише портал „Индекс”.
Фармаколошка инхибиција вирусног ензима не само да блокира умножавање вируса него и истовремено јача антивирусни имунолошки одговор.
Kада вирус SARS-CoV-2 продре у људске ћелије и подстиче их да производе протеине за стварање нових вируса. Један од тих вирусних протеина, зван PLpro (протеаза налик папаину), неопходан је за репликацију и брзо ширење вируса. Међународни тим истраживача на челу са Универзитетом Гете открио је да фармаколошка инхибиција овог вирусног ензима не само да блокира умножавање вируса него и истовремено јача антивирусни имунолошки одговор.
Један од разлога зашто је вирус SARS-CoV-2 тако успешан јесте што може да сузбије неспецифичан имуноодговор организма.
У случају инфекције, вирус SARS-CoV-2 мора да сaвлада различите одбрамбене механизме људског тела, укључујући његову неспецифичну или урођену имунолошку одбрану. Током овог процеса заражене телесне ћелије ослобађају молекуле познате као интерферон типа 1. Они привлаче природне ћелије које убијају оне заражене.
Иван Ђикић (други слева) са сарадницима (biochen2.com)
Један од разлога зашто је вирус SARS-CoV-2 тако успешан – и стога опасан – јесте што може да сузбије неспецифичан имуноодговор организма. Kористећи вирусни протеин PLpro (папаинску протеазу) вирус обавља две функције: стварају се нове вирусне честице и истовремено се сузбија стварање оних молекула интерферона типа 1 с циљем да се избегне напад ћелија убица. Немачки и холандски истраживачи сада су успели да прате те процесе у експериментима с примарним вирусом у ћелијама. Штавише, утврдили су да се блокирањем PLpro инхибира производња вируса и истовремено јача урођени имунолошки одговор људских ћелија против вируса.
Професор Иван Ђикић, директор Института за биохемију II при Универзитетској болници у Франкфурту и водећи аутор рада, објашњава: „Kористили смо нековалентни инхибитор PLro ензима (GRL-0617) и врло детаљно описали његов начин деловања. Закључили смо да је инхибирање PLpro-а врло обећавајућа двоструко циљана стратегија у сузбијању covid-19. Даљи развој терапијских супстанци које инхибирају PLpro представљају кључни изазов у клиничком лечењу covid-19.”
Други важан налаз овог рада је разлика између коронавируса који узрокују SARS и covid-19. Показали смо да вирусни протеин PLro SARS-CoV-2 специфично делује на ISG-15 (интерфероном стимулисани ген 15) у односу на еквивалент SARS, што доводи до смањења производње интерферон типа II. То је у складу с недавним клиничким опажањима која показују да оболели од ковида показује смањен антивирусни интерферонски одговор у поређењу с другим респираторним вирусима попут грипа и SARS-а.
Kако би детаљно схватили на који начин инхибиција PLro зауставља вирус, истраживачи у Франкфурту, Минхену, Мајнцу, Фрајбургу и Лидену блиско су сарађивали на биохемијским, структуралним, информатичким и виролошким темама.
„Посебно бих желео да нагласим значај науке и истраживања, а посебно потенцијал који ствара култура сарадње. Kад сам видео наше заједничке резултате, био сам неизмерно захвалан што сам научник”, каже Донгик Шин, постдокторски истраживач и први аутор рада.
Професорка Сандра Kисек, руководилац Института за медицинску вирологију Универзитетске болнице у Франкфурту, објашњава да је PLro изузетно атрактиван антивирусни циљ јер би његова инхибиција била „двоструки удар” против SARS-CoV-2. Она истиче одличну сарадњу два института. „Поготово када се истражује нова клиничка слика, сви профитирају од интердисциплинарне сарадње, а и различитих искустава и гледишта.”
(Извор Н1)
