Зашто славимо Дан броја пи? Пи је магија. То је број који је бесконачан, универзалан, трансценденталан и ирационалан. Појављује се свуда, а математичари кажу да је пи ближи религији уколико се она може наћи у математици. Пи је збуњујућа, елегантна репрезентација нечег бесконачног и мистичног. Симбол π је први употребио Вилијам Џонс, велшки математичар, 1706. године као скраћеницу за однос обима и пречника било ког круга, али ова дефиниција не одражава сву снагу и магију броја пи.
Некима пи представља и извор забаве. Има људи који се такмиче ко ће да запамти више децимала броја пи који, на пример са 50 децимала изгледа овако: 3,14159265358979323846264338 32795028841971693993751. Једна од привлачности пи је то што га никада не можемо потпуно сазнати и што се наставља у бесконачност без понављања или шаблона. Ако постоји образац, нико га још није открио.
У геометрији заснованој на еуклидским принципима, однос обима круга и пречника остаје исти. Овај однос, познат као пи (π), био је тема безброј студија у последњих неколико хиљада година, више него било који други број. Пи је важан у многим областима, не само у математици, већ и у физици, статистици, инжењерству, архитектури, биологији, астрономији, чак и у ликовној уметности. Поред појављивања у геометрији, пи се јавља у неколико изненађујућих природних појава.
Вавилонци су сматрали да би однос обима круга и његовог пречника требало да буде 3 1/8, а стари Египћани су израчунали овај однос од 256 према 81, што је еквивалентно око 3,1605. Име „пи” је броју 3,14 у 8. веку дао Енглез по имену Вилијамс Џонс. Пи почиње бројем 3.14 за своје прве три цифре – зато се 14. марта (3. 14.) широм света слави Дан броја пи. Слово грчког алфабета се на енглеском изговара као „пај“, што је идентично изговору енглеске речи „пита“. Због тога у неким деловима света данашњи Дан броја пи и Дан математике, прослављају једући питу.
Године 250. п.н.е, Архимед из Сиракузе је одредио прве две цифре Пи (= 3,14), док је Птоломеј Александријски одредио прве четири цифре 150. године п. н. е. Године 1424, ирански астроном ал-Каши открио је првих 16 цифара и држао је рекорд скоро 200 година. Крајем 16. века Холанђанин Лудоф ван Цојлен је дошао до 35 цифара, што му је уклесано и на надгобном споменику. Користећи бесконачан низ, британски математичар Џон Мачин израчунао је првих 100 цифара 1706. године, док је други британски математичар, Фергусон, израчунао првих 620 цифара 1946. године.
Швајцарски математичар Петер Труб израчунао је до 22.459.157.718.361 цифра 2016. За израчунавање децималне вредности од 62,8 трилиона (милион милиона) цифара у августу 2021. године истаживачима, који су за ово користили суперкомпјутер, било је потребно тачно 108 дана и девет сати.
(РТС)
