Tokom 20. veka hiljade kontejnera nepoznatog sadržaja odbačeno je u Tihi okean nedaleko od obale Los Anđelesa. U poslednjoj deceniji istraživači su pomoću podvodnih robota na daljinsko upravljanje u više navrata nailazili na njihove korodirane ostatke. Nedavno sonarno traganje otkrilo je čak 27.000 bačvi razasutih po basenu San Pedro, što je tek manji deo procenjenih pola miliona koje je, veruje se, odložila DDT industrija.
Tajanstveni beli prstenovi koji se formiraju oko potopljenih bačvi s hemijskim otpadom na dnu mora uz obalu Kalifornije sadrže tragove alkalnih materija, što naučnicima pruža ključan trag njihgovog porekla, piše Science Alert. Tokom 20. veka hiljade kontejnera nepoznatog sadržaja odbačeno je u Tihi okean nedaleko od obale Los Anđelesa. U poslednjoj deceniji istraživači su pomoću podvodnih robota na daljinsko upravljanje u više navrata nailazili na njihove korodirane ostatke. Nedavno sonarno traganje otkrilo je čak 27.000 bačvi razasutih po basenu San Pedro, što je tek manji deo procenjenih pola miliona koje je, veruje se, odložila DDT industrija, predvođena kompanikom „Montros kemical”. DDT (dikloro-difenil-trihloretan) je sintetički pesticid koji se u prošlom stoleću masovno koristio za suzbijanje insekata u poljoprivredi i za kontrolu bolesti poput malarije. Kasnije je otkriveno da je izrazito toksičan, postojan u okolini i kancerogen, zbog čega je zabranjen u većini zemalja.
Iako su testiranja potvrdila da je otrovni insekticid i dalje na morskom dnu na tom području, bačve su isključene kao neposredan izvor. „Kiseli otpad koji sadrži DDT skladišten je u velikim nadzemnim skladištima, prevožen u luku Los Anđeles tankerima, pumpan na tegljače i kasnije odvučen na odlagalište br. 2 i bačen u okean”, stoji u izveštaju američke Agencije za zaštitu životne sredine (EPA) iz 2021. godine.
Prema navodima, čelične bačve verovatno su sadržale druge vrste hemikalija. S tim se slaže i novo istraživanje naučnika koje predvodi Džoana Gatlben, morska biološkinja Pkeanografskog instituta Skrips. Iako DDT i nusproizvodi postoje u vodama basena San Pedro, njihova koncentracija nije veća u neposrednoj blizini bačvi, što bi se očekivalo da su one izvor. Ipak, neobični beli prstenovi i talozi koji okružuju mnoge od ovih bačvi mogli bi otkriti tajnu njihovog sadržaja.
Uzorci sedimenta prikupljeni iz prstenova pružili su dokaze da se u njima ne nalazi kiseli mulj – štaviše, reč je o potpunoj suprotnosti. „DDT nije bio jedina tvar koja je odlagana u ovom delu okeana i imamo samo vrlo fragmentiranu ideju o tome šta je još tamo odloženo. Pronalazimo samo ono što tražimo, a do sada smo uglavnom tražili DDT”, objašnjava Gatlben. Uzorci sedimenta iz okoline tri bačve poslati su na laboratorijsku analizu. Deo materijala bio je toliko čvrst da su istraživači koristili robotsku ruku da odlome komad. Analiza je pokazala da su uzorci izuzetno alkalni. Njihova pH vrednost bila je toliko visoka da su u sedimentu preživeli samo mikroorganizmi koji se inače nalaze na hidrotermalnim i alkalnim termalnim izvorima
„Jedan od glavnih tokova otpada iz proizvodnje DDT bila je kiselina, a nju nisu stavljali u bačve”, kaže Gatlben i dodaje: „Pitate se: Šta je bilo gore od kiselog otpada DDT da zasluži da se stavi u bačve?”. Čvrsti materijal koji okružuje bačve uglavnom se sastoji od minerala brucita. Čini se da alkalna jedinjenja iz bačvi reaguju s magnezijumomiz morske vode, stvarajući pritom čvrstu materiju nalik betonu. Otapanjem brucita raste pH vrednost okolnog sedimenta, što dovodi do stvaranja sablasnih prstenova kalcijum karbonata.
„Ovo doprinosi našem razumevanju posledica odlaganja ovih bačvi”, ističe morski biolog Pol Jensen. „Šokantno je da se više od 50 godina kasnije još vide ovi učinci. Ne možemo kvantifikovati uticaj na okolinu bez saznanja koliko je takvih bačvi s belim prstenovima tamo, ali očito ima lokalizovni uticaj na mikroorganizme.” Istraživanje je objavljeno u časopisu PNAS Nexus.
(Ilustracija Schmidt Ocean Institute)
(Indeks)
