Никола Тесла је дао технички цртеж брода који је требало да покреће енергија из температурних разлика површине воде и температуре на нижој дубини испд површине воде. У једном часопису је прочитао да је извесни амерички инжењер направио брод који се кретао помоћу топлотне енергије добијене из воде.
Митар Бороја
„Ми се ковитламо кроз бесконачан простор несхватљивом брзином, свуда око нас све се врти, све се креће, свуд је енергија. Мора да постоји неки начин да почнемо да се непосредније служимо том енергијом” (Никола Тесла)
Наш научник је написао: „Нисам био обавештен о томе како је баш амерички инжењер намеравао да покреће своје пловило, па је шема приказана на слици моја сопствена”.
Теслин брод
Сунце је примарни извор енергије и под његовим утицајем настали су многи други облици енергије. Никола Тесла је говорио да сунчева (соларна) енергија загрева површински слој воде, а како је вода слаб проводник топлоте ствара се температурна разлика између површинских слојева воде и слојева на некој дубини испод површене. Предвидео је да једни од уређаја који би ту температурну разлику могли претварати у механичку били
термомагнетски мотори, чији се начин рада заснива на промени магнетских особина фероматеријала на одређеној Киријевој (Pierre Curie) температури. Магнетне особине свих фероматеријала подложне су, у одређеној мери, утицају промене температуре. При томе, са повишењем температуре пада индукција засићења, да би се на одређеној температури, која се назива Киријева тачка (Tc), понашао у магнетном пољу као парамагнетични материјал. Те тачке су за: гвожђе 769 степени Целзијуса, кобалт 1.125 степени, никл 356 степени, гадолинијум 16 степени итд.
Промена магнетског флукса може се заснивати на промени феромагнетизма и антиферомагнетизма на одређеној Неловој (Luis Néel) температури за одређене фероматеријале, на пример: никл фероксид (NiF2), магенизијум оксид (MnO), магенизијум сулдид (MnS), оксид гвожђс (FeO) итд. Принцип рада ових мотора описао је у патентној пријави „Спецификација у саставу патентног писма бр. 396 121, издатог 15. јануара 1889. године. (Пријава без модела је заведена 30. марта 1886. године, ред. бр. 197.115)”.
„Свима заинтересованима, дајем на знање да сам ја, Никола Тесла из Смиљана у Лици, пограничној покрајини Аустро-Угарске, открио побољшања термомагнетских мотора, са следећом спецификациом. Добро је познато да ће топлота, доведена на намагнетисано тело, ослободити магнетизам, и да ће магнетизам, ако се температура довољно подигне, бити неутрализован или уништен. У свом проналаску ја добијам машински погон помоћу наизменичног дејства, као последице заједничких деловања топлоте, магнетизма и опруга или терета, или друге силе – односно, излажем тело које је намагнетисано помоћу индукције или на нeки други начин, дејству топлоте све док се магнетизам не неутралише онолико колико је потребно да терет или опруга покрене тело, па умањујем дејство топлоте тако да се магнетизам може опет успоставити да би се тело покренуло у супротном смеру, и затим га поново изложити истом дејству ради размагнетисавања.
При реализацији овог мога проналаска у стању сам да користим или електромагнет или перманентни магнет и да топлоту усмерим на тело које је намагнетисано помоћу индукције, што радије чиним него да топлоту усмерим на перманентни магнет због дејства толоте. Такође сам предвидео смањење количине топлоте или њено задржавање у току дела наизменичног кретања у коме се дешава хлађење. На цртежима сам шематски приказао неке од многобројних распореда који се могу користити при реализацији мог проналаска. На свим овим сликама магнетни полови су означени са N-S, котва са A, Бунзенов (Robert Bunsen) пламеник или неки други извор топлоте са H, оса кретања са М и опруга или неки еквивалент – наиме, терет – са W… На цртежима сам показао неколико начина реализације мог проналаска; али поменути проналазак није ограничен никаквим посебним обликом, распоредом или конструкцијом уређаја…”
Термомагнетна клатна
Теслина термомагнетна клатна врше директно трансформацију топлотне енергије у механичку, осцилаторну или електричну. На сл. 2 приказана су три (3) од девет (9) техничких цртежа термомагнетних клатна.
Принцип рада: На првом техничком цртежу (фиг 2.) приказан је намотај са струјним извором који ствара магнетно поље (N-S) које привлачи фероматеријал (котву) и увлачи је у пламен бренера (Н) и котва се загрева. У моменту када се котва загреје изнад Киријеве тачке, она губи феромагнетне особине и магнетна сила електромагнета га не држи и сила опруге котву извлачи из пламена и удаљи је од магнета. Када се котва охлади испод поменуте тачке поприми магнетне особине и електромагнет је опет привлачи и увлачи у пламен бренера. Процес ће се понављати све док бренер ради. Користећи фероматеријале са одређеном температуром
(гадолинијум), може се фероматеријал загревати са фокусираном соларном енергијом.
Сл. 2. Теслино термомагнетно клатно
На другом дијаграму (фиг. 1) приказан је перманентни магнет (N-S) који је привукао феромагнетну котву (А) која се налази у механичком клатну (r) и затегао опругу (W). У моменту када се котва загреје изнад Киријеве тачке она губи феромагнетне особине и магнетна сила перманентног магнета је не држи и сила опруге котву извлачи из пламена и удаљи је од магнета. Када се котва охлади испод наведене тачке она поприми магнетне особине и перманентни магнет је опет привлачи и увлачи у пламен бренера. Процес ће се понављати све док бренер ради. Користећи фероматеријале са одређеном Киријевом тачком (гадолинијум) може се фероматеријал загревати са фокусираном соларном енергијом.
На трећем техничком цртежу (фиг 3) приказанo приказао сам делове као на слици 1 и 2, само што су они друкчије распоређени. Котва А уместо да се клати, она је стационарна је и држи је крак Р, а језгро (N-S) електромагнета се клати унутар завојнице Q, при чему се поменуто језгро држи на краку Р који иде из основице М. Штит R је повезан с језгром магнета и њише се с овим, тако да, пошто је топлота размагнетисала котву А до те мере да опруга W удаљава језгро N-S од котве А, а штит R доспева између пламена Н и котве А, задржавајући дејство топлоте и омогућавајући котви да се охлади, проузрокујући померање језгра N-S према котви А и уклањање штита изнад пламена. Тако топлота поново делује у смислу слабљења или неутрализовања магнетизма, из овога наизменичног кретања може се добити ротационо или неко друго кретање. Користећи фероматеријале са одређеном Киријевокм тачком (гадолинијум), може се фероматеријал загревати са фокусираном соларном енергијом.
Термомагнетни мотор
Теслин термомагнетни мотор врши директну трансформацију механичке енергије клатна у механичку ротациону енергију.
Сл. 3 Теслин термомагнетни мотор
На слици 3 приказан је Теслин терманентни мотор. Магнет (N-S) који је привукао феромагнетну котву (А) – постављена као клип код ротационих мотора, зглобно учвршћен на једном крају, а други крај се њише према другом полу магнета и од њега. Магнетном силом перманентни магнет ће је привући и клипњача (Р) точак да заротира за известан угао. Котва ће се наћи у пламену и загрејати изнад „Киријеве тачке”, у том положају она губи феромагнетне особине и магнетна сила престаје да делује, а инертна сила точка котву извлачи из пламена. Котва се хлади и процес се понавља. Користећи фероматеријале са одређеном Киријевом тачком (гадолинијум), може се фероматеријал загревати фокусираном соларном енергијом.
Задатак: По ободу точка који се ротира треба поставити котве у паровима тако да док се један пар загрева други се хлади, а пермаментни магнет континуално делује на хладне сегменте и точак се континуално окреће!
Теслин соларни генератор
Феромагнетне цеви су саставни део магнетног кола генератора. Ако се кроз фероцеви пропусти хлуид који их охлади испод Киријеве тачке, онда су оне добри проводници магнетомоторне силе. Међутим, ако се фероцеви загреју изнад назначене тачке, оне постају слаби проводници магнетомоторне силе, а те промене магнетомоторне силе, по Фарадејевом закону електромоторне силе у намотајима, индукују електромоторну силу.
Овим Теслиним пиротехничким електричним генераторима могуће је соларну, геотермалнуили нуклеарну енергију директно претварати у електричну. Они би се могли користити код извора термалних вода, топлих отпадних вода из термоелектрана и индустријских постројења која испуштају топлу воду или ваздух (ако је систем затворен или отворен) и топлотне пумпе. Код вулкана и топлих ветрова, а у аутосаобраћају, може да се користи разлика температуре ваздуха на путу (асвалт, песак и слично) и температуре ваздуха изнад пута.
Gospodin Tesla je imao više ideja o iskorišćenju energije okoline.Vodio se idejom da i toplotni sistemi sa manjom temperaturnom razlikom( npr.20C )se mogu iskoristiti i proizvesti rad.Tu se fokusirao na tečnosti kaja imaju nisku temperaturnu tačku isparavanja i na taj način pogonio turbine.Drugi primer je iskorišćenje kosmičkog zračenja čija je razlika u intezitetu između dana i noći mala.Pod kosmičkim zračenjem je podrazumevao sve ono što jonizuje jonosferu i gde se stvaraju sekundarna slobodna naelektrisanja.Aparatura za tako nešto je veoma prosta i sastojala se od visoko uzdignutog izolovanog metalnog terminala ,kondezatora,i metalnog uzemljenja iste površine.Sve ovo je bilo redno vezano.Međutim on ovde nije iskorišćavao elektrostatičko polje zemlje potpuno.Pošto je zemlja naelektrisana to ona stvara el polje i što je terminal u pravcu linije sila udaljeniji od uzemljenja to je i razlika potencijala veća.Ono na šta je On skrenuo pažnju jeste da je aparatura u stvari kolektor slobodnih naelektrisanja u atmosferi i da se kondezator zbog toga punio daleko većim naponom nego što terminal može da obezbedi.Zbog toga je često dolazilo do proboja i oštećenja kondezatora.Ideja je veoma zanimljiva jer vi na taj način možete napraviti aparaturu koja može da prikupi ozbiljnu količinu energije.Ipak ovo je zanemareno upravo iz razloga jer se navodno radi o maloj količini elektriciteta.Međutim to je greška.Ako vi sakupite 1Q elektricitet u 1F kapaciteta kondezatora onda dobijena energija je 0,5J.Međutim ako tom količinom naelektrisanja napunite kondezator od 0,001F onda prikupljena energija iznosi 500Kj a to nije malo.U Teslinom sistemu prikupljena količina elektriciteta zavisi od metalne površine završnog terminal uzemljenja kao i njihovom međusobnom rastojanju u pravcu linije sila el polja.Ipak kondezator se ne puni do nivoa razlike potencijala koju sistem formira već ga daleko prevazilazi.To bi bilo zanivljivo proveriti.
500J bez K.Zaboravio si da pomnozis sa C.Ideja je veoma interesantna jer manja kolicina elektricitets ne znaci malo energije.Primer su visokonaponski dalekovodi ,gde je napon veoma visok a struja niska ali je transfer energije ostao isti.