Nakon što je mikroplastika, delići manji od 5 milimetara, pronađena u kostima i mozgu, pitanje više nije dospeva li u ljudsko telo, nego u kolikom obimu. Novo istraživanje potvrđuje da ni arterije nisu pošteđene. Naučnici su analizirali arterijsko tkivo i u svakom uzorku našli čestice mikroplastike, piše Science Alert. Na Medicinskom fakultetu Kapital u Kini proučili su 17 uzoraka ljudskih arterija prikupljenih tokom operacija. U svojem naučnom radu, objavljenom 2024. godine u časopisu Journal of Hazardious Materials, naveli su da su mikroplastiku pronašli u baš svakom uzorku. Koncentracije su bile relativno veće od onih koje su ranije zabeležene u krvi. To je zabrinjavajući podatak, jer su pređašnje studije na miševima povezale mikroplastiku sa aterosklerozom, stanjem sužavanja arterija zbog gomilanja masnih naslaga koje povećava rizik od srčanog i moždanog udara.
„Naši nalazi pokazuju da uzorci triju vrsta arterija – koronarnih, karotidnih i aorte – sadrže mikroplastiku”, objavili su istraživači. Studija je otkrila da su arterije s postojećim masnim naslagama, konkretno uzorci koronarne i karotidne, imale otprilike dvostruko više mikroplastike od arterija bez naslaga, odnosno uzoraka aorte. Taj nalaz bi mogao predstavljati dokaz koji neposredno povezuje mikroplastiku s kardiovaskularnim bolestima. Ipak, naučnici upozoravaju da se rezultatima mora pristupiti s oprezom i dodatno ih proveriti, jer je moguće da su na razlike u koncentraciji uticale i same anatomske razlike u tipovima arterija.
Iako se još istražuje na koje sve načine mikroplastika oštećuje telo, jasno je da postojanje sintetičkih čestica u biološkom sistemu nije bezazleno. „Nekoliko studija na životinjama pokazalo je da mikroplastika može izazvati oksidativni stres i oštetiti ćelije, poremetiti metabolizam energije i masti i podstaći upalne imunološke reakcije”, pišu autori studije. Još nije potpuno razjašnjeno kako ona ulazi u telo, ali se pretpostavlja da postoji više puteva. Unos hranom i pićem i udisanje iz vazduha verovatno imaju ključnu ulogu. Iz tih izvora čestice prodiru u ćelije ili međuprostor i tako dospevaju u krvotok, a potom i u arterije.
Polietilen tereftalat (PET) bio je najzastupljenija vrsta u uzorcima i činio je 73,7 posto otkrivene mikroplastike. To je polimer koji se masovno koristi za izradu boca za vodu, ambalažu za hranu i odeću. „Udeo mikroplastike u arterijama mogao bi biti povezan sa učestalošću izlganja ljudi tim materijalima, što zahteva dalje izučavanje”, navode autori. Do sličnih zaključaka došla je i zasebna studija iz 2024. godine, objavljena u časopisu The New England Journal of Medicine. U njoj su naučnici pratili 257 pacijenata 34 meseca i utvrdili da je gotovo 60 posto imalo merljive količine polietilena u arterijskom plaku. Za razliku od prve studije, nova je pratila učesnike duže i pokazala vezu između viših iznosa mikroplastike i veće verovatnoće za moždani i srčani udar.
Iako zbog brojnih drugih činilaca još nije moguće sa sigurnošću potvrditi neupitnu uzročno-posledičnu vezu između mikroplastike u arterijama i kardiovaskularnih bolesti, dokazi su sve brojniji. S obzirom na to da je plastiku u modernom svetu gotovo nemoguće izbeći, hitno su potrebne informacije kako ona dospeva u telo i kakvu štetu uzrokuje. „Ova studija pruža dragocene podatke za buduće procene opasnosti mikroplastike za ljudsko kardiovaskularno zdravlje”, zaključili su istraživači. „U budućnosti moramo identifikovati izvore mikroplastike u arterijama, istražiti kako se ona raspoređuje i, što je najvažnije, razjasniti učinke tih čestica na ljudsko zdravlje, posebno na bolesti arterija.”
(Ilustracija Shutterstock)
(Indeks)
