Просечне годишње температуре мора расле су континуирано од пре 12.000 до пре 6.500 година због повлачења ледених плоча. Пре око 6.000 година почињу пратити растуће температуре ваздуха и повећање количине гасова „стаклене баште” у атмосфери.
Океани се континуирано загревају протеклих 12.000 година, аутори истраживања кажу да то показује очигледни снажни утицај људи на климу. Раније процене температура мора хиљаде година унатраг традиционално су се ослањале на анализу очуваних стена и закључиле су да су океани температурни врхунац досегли пре око 6.000 година пре него што су се поступно почели хладити. То је у нескладу с глобалним подацима о температурама ваздуха који указују на континуирани тренд загревања који убрзава с почетком индустријског раздобља.
Амерички и кинески научници преиспитали су моделе морских температура и утврдили да су углавном представљали сезонске температурне варијације, а не годишње просеке. Узимајући у обзир те сезонске дискрепанције утврдили су да су температуре мора заправо порасле мање-више у складу с кретањем глобалних температура ваздуха у протеклих 12.000 година.
Руководилац истраживања Саманта Бова с катедре за морске и обалске науке Универзитета Ратгерс каже да резултати додатно наглашавају да накупљање гасова „стаклене баште” придоноси порасту нивоа мора и температура ваздуха током геолошког раздобља холоцена. „Уочљиви раскорак између пада глобалних температура, као што је сугерисано недавним истраживањем, и пораста атмосферских гасова ,стаклене баште’ током касног холоцена навело је скептике на сумње у погледу њихове улоге у климатским променама у току холоцена, а могуће и у будућности”, казала је она за АФП.
И додала да њихови прорачуни показују да су просечне годишње температуре мора расле континуирано пре 12.000 па све до пре 6.500 година због повлачења ледених плоча. Пре око 6.000 година температуре почињу пратити растуће температуре ваздуха и повећање количине гасова „стаклене баште” у атмосфери. Студија објављена у часопису Натуре „елиминира сваку сумњу у кључну улогу угљен-диоксида у глобалном загревању”.
Нови модификовани модели морских температура указују у да су океани сада топли колико су били током последњег међуледеног доба пре око 125.000 година. Они су апсорбовали и до 90 одсто вишка топлоте коју је од средине 17. столећа створила индустријска активност, а и око четвртине свог загађења угљеником. Отопљавање мора изазов је за морске врсте као што се види по недавним истраживањима по којима се бића тешко прилагођавају вишим температурама. Оно, такође, може оснажити тропске олује и поплаве и разарања која прате те појаве.
У коментару истраживања Џенифер Хертзберг са Универзитета Теxas А&М оценила је да је студија велики корак напред за климатска истраживања. Према њеном мишљењу, метода Бове и њеног тима која исправља заблуде о сезонским температурним кретањима кроз историју може се сада применити на друге температурне записе у различитим раздобљима.
(Извор Индекс)
