99% БРЗИНЕ СВЕТЛОСТИ

Погон се заснива на ефекту повећања масе с повећањем брзине. Мисли се на релативистичке брзине, брзине блиске брзини светлости.

Добро знамо да нам треба хиљаде година да постојећим ракетним моторима стигнемо до најближих звезда. Растојања су многооо велика. Нешто се мора урадити по том питању, да бисмо се проширили по околним звездама, односно њиховим планетама, ако ни због чега, онда због тога да се осигура даље постојање људске врсте, пре него се уништимо овде на Земљи. О Алсубијеровом погону надсветлосне брзине, који брзину постиже деформацијом простор-времена, писали смо овде и овде и тај погон произилази из решења Ајнштајновог једначина опште релативности. Занимљива критика надсветлосног погона, дата је овде: [1].

Јануара 2022. године Наса је објавила текст свог инжењера Дејвида Барнса о спиралном мотору (helical engine) који теоретски може да убрза брод до 99% брзине светлости, и то без потрошног погонског горива! Погон се заснива на ефекту повећања масе с повећањем брзине. Мисли се на релативистичке брзине, брзине блиске брзини светлости. Рад је изазвао реакције али за сада није потврђен ни оспорен од стручних људи.

Kако мотор ради? Најједноставније речено погон искоришћава промену масе, како се брзина масе приближава брзини светлости. Честице се испаљују коришћењем акцелератора честица, а по употреби се поново користе. Акцелатор убрзава јоне до умерених досветлосних брзина а затим им мења брзину да би постигао промену њихове масе. Промена масе је промена силе. Акцелатор усмерава честице у правцу путовања да би се произвео погон. Погон теоретски може да постигне брзину од 297.000 километара у секунди.

Мотор нема покретне делове осим јона који путују у вакууму, заробљених унутар електричних и магнетних поља. Звучи сјајно, зар не? И јесте – у теорији. Практични проблеми су велики. Спирална комора би морала бити прилично велика. Око 200 метара дужине и 12 метара у пречнику. Потребно је 165 мегавата енергије да се створи 1 њутн потиска (потисак којим килограму масе повећава брзину по метар у секунди, сваке секунде). Много уложене енергије за мало добијеног потиска. Мораће да се сачека нова технологија добијања велике енергије из мале масе. Неки мини фузиони реактор.

Спирални погон, досеже 99% брзина светлости. Ово је за сада само интересантан концепт, кога треба доказати у пракси. Рад је у међувремену уклоњен са Насине веб странице без образложења.

[1] Професор Дејвид Kипинг у свом новом видеу https://www.youtube.com/watch?v=an0M-wcHw5A објашњава зашто би путовање брже од светлости доводи до временског парадокса. И поред најбоље воље нисам успео да схватим где је парадокс. Можда неко од читалаца „Астрономије” помогне. Погледајте видео-запис: https://www.youtube.com/watch?v=wZex3NPz-U8

(Извор Астрономски магазин)

U suštini ideja nije loša ali treba uzeti u obzir relativističke procese koji će uticati na proizvodnju energije u tim reaktorima.Ako reaktor u našem prostorno vremenskom sistemu NPR proizvodi 1GW energije,pri relativističkim brzinama reaktor bi sve manje proizvodio energiju sa našeg stanovišta zbog vremenske dilatacije.Što vreme sporije protiče za sistem reaktor svemirski brod to će prinos energije biti manji.Za posadu se ništa nije promenilo.Sada bih priložio dva apstraktna drugačija rešenja za takve egzotične motore.Prvi primer.Iskoristiti centrifugalnu silu,onu istu koja drži satelit u orbitu.Naime svako materijalno telo koje se kreće u ravni sa površinom planete zemlje prvom kosmičkom brzinom 7,2 KM/s ostvaruje ravnotežu između“ gravitacionog “ polja i centrifugalne sile.Zbog toga telo uspotavlja orbitu.Ako bi smo to telo ubrzali na drugu kosmičku brzinu 11,1 KM/s.,centrifugalna sila bi bila dovoljna da odcepi telo iz Zemljine orbite.Ovde se zapaža da svako materijalno telo koje se kreće normalno u odnosu na sferno gravitaciono polje generiše i pomenutu centrifugalnu silu koja teži da objekat udalji od materijalnog sfernog objekta-u ovom slučaju Zemlje.Ako taj pricip primenimo na žirostop onda možemo dobiti isti efekat gde je samo materijalna karakteristika žiroskopa prepreka.Ako žiroskop zavrtimo tako da materijalna tačka koja opisuje kružnicu oko centra osovine normalna na pravac-smer“gravitacionog „polja mi ćemo dobiti isti predhodno opisani efekat.Unutar žiroskopa se javlja centrifugalna sila koja teži da odvoji materijalnu tačku od centra osovine i ne govorim o toj sili.Međutim sama materijalna tačka rotirajući oko centra osovine žiroskopa normalna na sferno“gravitaciono“polje Zemlje generiše dodatnu centrifugalnu silu koja se poklapa sa pravcemi smerom sfernog „gravitacionog“ polja Zemlje.Bez obzira što materijalna tačka stalno menja svoj pravac i smer i opisuje kružnicu ona je normalna u odnosu na“gravitaciono polje“ i njena brzina ne gubi na „intezitetu“.Kada bi srednja ugaona brzina iznosila 7,2 KM/s onda bi žiroskop izgubio masu jer bi ostvario orbitalnu ravnotežu.Ako bi povećali dalje ugaonu brzinu žiroskopa onda bi se javila centrifugalna sila koja je veća od „gravitacione“sile i objekat bi počeo da se udaljava uvis ka svemiru.Što se više objekat udaljava od površine Zemlje to“gravitacija“slabi a objekat sve više ubrzava bez dodate energije.Normalno govorim o idealnom slučaju gde ne iznosim tehničko materijalne karakteristike nego samo ideju.Ovaj efekat se javlja i kod kvazara gde galaksija svom silinom izbacuje materiju na svojim polovima relativističkim brzinama upravo zahvljujući ovom efektu.Jedina sila koja može da prevaziđe „gravitacionu“silu crne rupe.Ako sada uzmemo sferni objekat od čelika debljine 1m i prečnika 10 m i taj objekat smestimo van sunčevog sistema možemo napraviti motor za međuzvezdano putovanje.Naime zašto van sunčevog sistema?Da bi se izbegao parazitni gravitacioni uticaj sunca,planeta,itd.Ako to sferi pripojimo masivan žiroskop onda između kugle i njega se uspostavlja gravitaciono privlačenje.Rotirajući žiroskop normano na sferu mi bi smo dobili predhodno opisan efekat samo drastično jači jer je gravitaciono privlačenje između ova dava objekta mala ali veoma potrebna.Vezujući veoma blisko žiroskop za površinu kugle efekat bi trebao da proizvede solidnu silu u smeru žiroskopa i objekat bi ubrzavao.Normalno ovde se očigledno proteže pitanje zakona o održanju energije ali Hej niko nije savršen,hahaha.Drugi primer je još prostiji .Poznato je da se brzina zvuka prosire različito kroz različite materijale.Tako da kroz vodu ona iznosi nešto preko 1400 m/s a kroz gvožđe preko 5000m/s.kroz dijamant čak 16000m/s.Ako sad napravimo disk od NPR dijamanta i postavimo ga u ravni sa zemljom i pobudimo ekstremno jakim i ekstremno visokofrekventnim ultrazvukom pri tome sinhronizujući sve čestice tako da istovremeno vibriraju normalno na sferno „gravitaciono“polje zemlje možemo dobiti sličan efekat već predhodno opisan.Kada čestice tako vibriraju a prenos se istovremeno obavlja 16000m/s mi možemo dobiti centrifugalnu silu koja će ploču odbiti od zemlje u vis .Normalno ovo su sve ideje dobre za razmišljanje mada mogu se napraviti tri vrste daleko praktičnijih i jednostavnijih motora koji mnogostruko prevazilaze predhodne.Benifit bi bio da takvi motori koriste jedan oblik energije NPR električnu struju a on za uzvrat generisao silu potiska u jedno smeru bez oslobađanja bilo kakve materije-medijuma.Masa motora je uvek ista.Takav motor bi lagano mogao da se kreće kroz vodu,kroz vazduh, i vakuum-svemir,a za njegov rad je potrebna samo el struja.

Одговор

1 коментар

Srbin каже:

06/05/2022 у 9:37 PM

U suštini ideja nije loša ali treba uzeti u obzir relativističke procese koji će uticati na proizvodnju energije u tim reaktorima.Ako reaktor u našem prostorno vremenskom sistemu NPR proizvodi 1GW energije,pri relativističkim brzinama reaktor bi sve manje proizvodio energiju sa našeg stanovišta zbog vremenske dilatacije.Što vreme sporije protiče za sistem reaktor svemirski brod to će prinos energije biti manji.Za posadu se ništa nije promenilo.Sada bih priložio dva apstraktna drugačija rešenja za takve egzotične motore.Prvi primer.Iskoristiti centrifugalnu silu,onu istu koja drži satelit u orbitu.Naime svako materijalno telo koje se kreće u ravni sa površinom planete zemlje prvom kosmičkom brzinom 7,2 KM/s ostvaruje ravnotežu između“ gravitacionog “ polja i centrifugalne sile.Zbog toga telo uspotavlja orbitu.Ako bi smo to telo ubrzali na drugu kosmičku brzinu 11,1 KM/s.,centrifugalna sila bi bila dovoljna da odcepi telo iz Zemljine orbite.Ovde se zapaža da svako materijalno telo koje se kreće normalno u odnosu na sferno gravitaciono polje generiše i pomenutu centrifugalnu silu koja teži da objekat udalji od materijalnog sfernog objekta-u ovom slučaju Zemlje.Ako taj pricip primenimo na žirostop onda možemo dobiti isti efekat gde je samo materijalna karakteristika žiroskopa prepreka.Ako žiroskop zavrtimo tako da materijalna tačka koja opisuje kružnicu oko centra osovine normalna na pravac-smer“gravitacionog „polja mi ćemo dobiti isti predhodno opisani efekat.Unutar žiroskopa se javlja centrifugalna sila koja teži da odvoji materijalnu tačku od centra osovine i ne govorim o toj sili.Međutim sama materijalna tačka rotirajući oko centra osovine žiroskopa normalna na sferno“gravitaciono“polje Zemlje generiše dodatnu centrifugalnu silu koja se poklapa sa pravcemi smerom sfernog „gravitacionog“ polja Zemlje.Bez obzira što materijalna tačka stalno menja svoj pravac i smer i opisuje kružnicu ona je normalna u odnosu na“gravitaciono polje“ i njena brzina ne gubi na „intezitetu“.Kada bi srednja ugaona brzina iznosila 7,2 KM/s onda bi žiroskop izgubio masu jer bi ostvario orbitalnu ravnotežu.Ako bi povećali dalje ugaonu brzinu žiroskopa onda bi se javila centrifugalna sila koja je veća od „gravitacione“sile i objekat bi počeo da se udaljava uvis ka svemiru.Što se više objekat udaljava od površine Zemlje to“gravitacija“slabi a objekat sve više ubrzava bez dodate energije.Normalno govorim o idealnom slučaju gde ne iznosim tehničko materijalne karakteristike nego samo ideju.Ovaj efekat se javlja i kod kvazara gde galaksija svom silinom izbacuje materiju na svojim polovima relativističkim brzinama upravo zahvljujući ovom efektu.Jedina sila koja može da prevaziđe „gravitacionu“silu crne rupe.Ako sada uzmemo sferni objekat od čelika debljine 1m i prečnika 10 m i taj objekat smestimo van sunčevog sistema možemo napraviti motor za međuzvezdano putovanje.Naime zašto van sunčevog sistema?Da bi se izbegao parazitni gravitacioni uticaj sunca,planeta,itd.Ako to sferi pripojimo masivan žiroskop onda između kugle i njega se uspostavlja gravitaciono privlačenje.Rotirajući žiroskop normano na sferu mi bi smo dobili predhodno opisan efekat samo drastično jači jer je gravitaciono privlačenje između ova dava objekta mala ali veoma potrebna.Vezujući veoma blisko žiroskop za površinu kugle efekat bi trebao da proizvede solidnu silu u smeru žiroskopa i objekat bi ubrzavao.Normalno ovde se očigledno proteže pitanje zakona o održanju energije ali Hej niko nije savršen,hahaha.Drugi primer je još prostiji .Poznato je da se brzina zvuka prosire različito kroz različite materijale.Tako da kroz vodu ona iznosi nešto preko 1400 m/s a kroz gvožđe preko 5000m/s.kroz dijamant čak 16000m/s.Ako sad napravimo disk od NPR dijamanta i postavimo ga u ravni sa zemljom i pobudimo ekstremno jakim i ekstremno visokofrekventnim ultrazvukom pri tome sinhronizujući sve čestice tako da istovremeno vibriraju normalno na sferno „gravitaciono“polje zemlje možemo dobiti sličan efekat već predhodno opisan.Kada čestice tako vibriraju a prenos se istovremeno obavlja 16000m/s mi možemo dobiti centrifugalnu silu koja će ploču odbiti od zemlje u vis .Normalno ovo su sve ideje dobre za razmišljanje mada mogu se napraviti tri vrste daleko praktičnijih i jednostavnijih motora koji mnogostruko prevazilaze predhodne.Benifit bi bio da takvi motori koriste jedan oblik energije NPR električnu struju a on za uzvrat generisao silu potiska u jedno smeru bez oslobađanja bilo kakve materije-medijuma.Masa motora je uvek ista.Takav motor bi lagano mogao da se kreće kroz vodu,kroz vazduh, i vakuum-svemir,a za njegov rad je potrebna samo el struja.

Одговор