Naučnici iz Rusije otkrili su da se krvarenje može zaustaviti korišćenjem materijala koji se sastoji od nanočestica srebra i biopolimernih vlakana, koji su po sastavu slični supstancama iz zidova ćelija algi i oklopa rakova.
„Spektar materijala koji se koriste za lečenje rana veoma je velik, a ono po čemu se naš materijal razlikuje od drugih jeste njegov zaista veliki asorpcioni kapacitet i biokompatibilni način dobijanja bez hemijskih sredstava za umrežavanje”, navodi Marija Gordijenko, jedan od autora istraživanja.Kako je precizirala, „materijal se sastoji od prirodnog alginina i hitozana i od nanočestica mikrobiološkog srebra”.
Ruski hemijsko-tehnološki univerzitet „Mendeljejev”, pozivajući se na članak u International Journal of Polymeric Materials and Polymeric Biomaterials, ističe da se civilni i vojni hirurzi na terenu stalno suočavaju sa činjenicom da su sve postojeće metode za zaustavljanje krvarenja i uklanjanje rana nesavršene. Konkretno, prilično je teško za kratko vreme zašiti većinu ozbiljnih rana hirurškim koncem, a brzi načini fiksiranja, na primer, pomoću običnog superlepka, nisu bezbedni za ljudsko telo.
U poslednje dve decenije, hemičari i biolozi pokušavaju da nađu rešenje za ovaj problem u prirodi, proučavajući lepljive supstance koje koriste životinje i biljke. Na primer, hemičari su nedavno napravili nekoliko materijala analognih proteinskom lepku, pomoću kojih se školjke pričvršćuju za stene. Ove supstance dobro deluju u vlažnom okruženju, međutim imaju i mana, konkretno malu čvrstinu. I te mane nameću ograničenja na upotrebu supstanci.
Ruski naučnici su pronašli rešenje. Napravili su materijal koji može zaustaviti krvarenje, ubrzati zarastanje rane, istovremeno odvodeći višak tečnosti iz rane i štiteći od infekcije. Sastoji se od tri komponente: nanočestica srebra i dve vrste biopolimera, hitozana i alginina. Hitozan je osnova za oklop rakova i ćelijska membrana gljiva, dok se alginini nalaze u ćelijskim zidovima algi.
„Na osnovu alginina nastaju hidrogelovi, to jest nerastvorljivi u vodi sunđeri, koji mogu sakupljati i ispuštati velike količine tečnosti. Ali kako se ovi sunđeri ne bi rastvarali u vodi, njihova struktura mora biti sašivena pomoću sredstava za umrežavanje, a to su najčešće razni toksični hemijski reagensi, a mi smo ih zamenili hitozanom. On formira veze sa algininom, što dovodi do stvaranja gela koji ostaje stabilan čak i kada je uronjen u rastvor”, pojasnila je Gordijenko.
Hitozan, prema njenim rečima, zahvaljujući baktericidnim svojstvima rešava još jedan problem. Sličnu ulogu igraju i nanočestice srebra, koje se već koriste u slične svrhe u praksi u sastavu drugih medicinskih proizvoda. Naučnici ističu da su oni dobijeni prirodnim putem, uz upotrebu posebne kulture gljiva, koje mogu da rastu u okruženju bogatom jonima srebra.Eksperimenti koji su usledili pokazali su na kulturama bakterija da prviprototipovi „sunđera” iz sličnog materijala uspešno sprečavaju napade mikroba dugo vremena. Ovo govori o njihovim izraženim dezinfekcionim svojstvima. U bliskoj budućnosti naučnici planiraju da sprovedu eksperimente na životinjama, a takođe će stvoriti novu verziju ovog materijala, koja će se moći koristiti za odvajanje krvi na frakcije.
(Izvor Sputnjik)
