Научници из Русије открили су да се крварење може зауставити коришћењем материјала који се састоји од наночестица сребра и биополимерних влакана, који су по саставу слични супстанцама из зидова ћелија алги и оклопа ракова.
„Спектар материјала који се користе за лечење рана веома је велик, а оно по чему се наш материјал разликује од других јесте његов заиста велики асорпциони капацитет и биокомпатибилни начин добијања без хемијских средстава за умрежавање”, наводи Марија Гордијенко, један од аутора истраживања. Како је прецизирала, „материјал се састоји од природног алгинина и хитозана и од наночестица микробиолошког сребра”.
Руски хемијско-технолошки универзитет „Мендељејев”, позивајући се на чланак у International Journal of Polymeric Materials and Polymeric Biomaterials, истиче да се цивилни и војни хирурзи на терену стално суочавају са чињеницом да су све постојеће методе за заустављање крварења и уклањање рана несавршене. Конкретно, прилично је тешко за кратко време зашити већину озбиљних рана хируршким концем, а брзи начини фиксирања, на пример, помоћу обичног суперлепка, нису безбедни за људско тело.
У последње две деценије, хемичари и биолози покушавају да нађу решење за овај проблем у природи, проучавајући лепљиве супстанце које користе животиње и биљке. На пример, хемичари су недавно направили неколико материјала аналогних протеинском лепку, помоћу којих се шкољке причвршћују за стене. Ове супстанце добро делују у влажном окружењу, међутим имају и мана, конкретно малу чврстину. И те мане намећу ограничења на употребу супстанци.
Руски научници су пронашли решење. Направили су материјал који може зауставити крварење, убрзати зарастање ране, истовремено одводећи вишак течности из ране и штитећи од инфекције. Састоји се од три компоненте: наночестица сребра и две врсте биополимера, хитозана и алгинина. Хитозан је основа за оклоп ракова и ћелијска мембрана гљива, док се алгинини налазе у ћелијским зидовима алги.
„На основу алгинина настају хидрогелови, то јест нерастворљиви у води сунђери, који могу сакупљати и испуштати велике количине течности. Али како се ови сунђери не би растварали у води, њихова структура мора бити сашивена помоћу средстава за умрежавање, а то су најчешће разни токсични хемијски реагенси, а ми смо их заменили хитозаном. Он формира везе са алгинином, што доводи до стварања гела који остаје стабилан чак и када је уроњен у раствор”, појаснила је Гордијенко.
Хитозан, према њеним речима, захваљујући бактерицидним својствима решава још један проблем. Сличну улогу играју и наночестице сребра, које се већ користе у сличне сврхе у пракси у саставу других медицинских производа. Научници истичу да су они добијени природним путем, уз употребу посебне културе гљива, које могу да расту у окружењу богатом јонима сребра. Експерименти који су уследили показали су на културама бактерија да први прототипови „сунђера” из сличног материјала успешно спречавају нападе микроба дуго времена. Ово говори о њиховим израженим дезинфекционим својствима. У блиској будућности научници планирају да спроведу експерименте на животињама, а такође ће створити нову верзију овог материјала, која ће се моћи користити за одвајање крви на фракције.
(Извор Спутњик)
