У суседству нашег Сунчевог система могло би се налазити неколико звезда од антиматерије – такозваних антизвезда.
С обзиром на то да је раније било неких наговештаја да би у свемиру могло бити овако чудних објеката, научници су кренули у детаљну потрагу и пронашли 14 таквих кандидата. Ако се потврди да се ради о звездама од античестица, то ће бити велики корак у истраживању тајни свемира.
Шта су то антизвезде?
Антиматерија је твар начињена од античестица, а антизвезде су, ако постоје, тела која се у потпуности састоје од антиматерије. Свака честица материје има свој алтер его, дупликат који се од ње разликује по томе што има супротан набој. У случају да се честице материје и антиматерије сударе, ове твари се међусобно уништавају, уз провалу гама-зрака високе енергије, наводи Science Alert.
Очекује се да се овакви догађаји посебно често збивају на површинама антизвезда, с обзиром на то да би на њих редовно требало да стиже нормална материја. Према новом истраживању, 14 светлосних феномена на небеској карти гама-зрачења могло би спадати у ову необичну категорију јер одашиљу ону врсту гама-зрака који би могли настати када антизвезде увлаче нормалну материју из међузвезданог простора. „Ако се којим случајем докаже да антизвезде постоје, то би био велики ударац за стандардни космолошки модел”, рекао је теоријски физичар Пјер Салати из института Laboratoire d’Annecy-le-Vieux de physique у Француској.
Уочен антихелијум?
Наиме, сматра се да у модерном раздобљу свемира готово да нема антиматерије, иако је он настао с једнаким количинама материје и античестица. Претпоставља се да је током еволуције свемира на неки начин дошло до значајно веће количине честица материје наспрам антиматерије.
Но Међународна свемирска станица (ISS) недавно је открила назнаке антихелијума и тиме бацила сумњу на претпоставку да свемир има хроничну несташицу антиматерије. Ако се та запажања сa ISS-а потврде, то би учврстило хипотезу о постојању антизвезда јер су оне баш таква тела која би могла избацивати антихелијум.
Телескоп „Ферми” (Wikipedia)
Заинтригирани могућношћу да је нешто од антиматерије у свемиру преживело у облику необичних звијезда, научници из Institutе de Recherche en Astrophysique et Planétologie анализирали су податке од 10 година посматрања свемирског телескопа „Ферми”. Открили су да се међу готово 5.800 извора гама-зрачења налази 14 тачака које одашиљу гама-зраке с енергијама за које се очекује да настају након судара материје и антиматерије, пише Science News.
На темељу броја посматраних кандидата, стручњаци су израчунали колико антизвезда може постојати у нашем суседству. Установили су да би, у случају да антизвезде обитавају у равнини Млечног пута, где би могле сакупити много гаса и прашине обичне материје и емитивати пуно гама-зрака, на 400.000 нормалних звезда могла постојати једна сачињена од антиматерије. С друге стране, ако се антизвезде већином налазе изван равнине галаксије, много би теже долазиле у додир с нормалном материјом, те би их било теже уочити. У том случају би на десет нормалних звезда могла постојати једна од античестица.
Идентични фотони
Проблем је у томе што ово одређено гама-зрачење може долазити и из других извора. Опажањем радио-таласа или светлости не може се доказати да ли је реч о античестицама, јер и материја и антиматерија зраче потпуно идентичне фотоне. Слична гама-зрачења могу емитовати објекти попут пулсара или црних рупа.
Ако се потврди постојање антизвезда, то би значило да су у неким подручјима свемира успеле преживјети знатне количине антиматерије, али и даље не бисмо имали одговор на питање – где је нестала сва преостала антиматерија. „Још увек ће нам бити потребно објашњење зашто у свемиру материја доминира над антиматеријом”, казао је физичар Џулијан Хик са Универзитета Вирџинија у САД.
Истраживање под именом Constraints on the antistar fraction in the Solar System neighborhood from the 10-year Fermi Large Area Telescope gamma-ray source catalog објављено је у часопису Physical Review.
(Извор Индекс)
