Mikroorganizmi su sve otporniji na lekove i taj bi problem mogao postati izvor nove pandemije s ozbiljnim implikacijama po zdravlje ljudi, poljoprivredno-prehrambene sisteme i ekonomiju, upozorila je Agencija UN za hranu i poljoprivredu (FAO).
Mikroorganizmi su sve otporniji na lijekove, a proces ubrzava sve raširenija upotreba sredstava za njihovo uništenje kod ljudi, životinja i poljoprivrednih kultura, istakao je FAO povodom Svetske sedmice svesti o zaraznim bolestima, koja se obeležava od 18. do 24. novembra.Najmanje 700 hiljada ljudi godišnje umre od zaraznih bolesti disajnih puteva, mokraćnih kanala i polno prenosivih bolesti, koje je zbog otpornosti uzročnika na lekove sve teže lečiti, podseća Agencija.
Otpornost na lekove sve je prisutnija i u poljoprivredno-prehrambenim sistemima i preti globalnoj sigurnosti hrane. „Širom sveta ljudi, životinje i biljke već umiru od infekcija koje se ne mogu lečiti čak ni najjačim antimikrobnim lekovima”, navodi se u saopštenju. „Ako se problem otpornosti mikroorganizama na lekove ne reši, sledeća pandemija s kojom ćemo se sučeliti mogla bi biti bakterijska i znatno smrtonosnija, zbog lekova koji više ne deluju”, kazala je zamenica glavnog direktora FAO-a Marija Helena Semedo.
Otpornost mikroorganizama na lekove spada među globalne pretnje, potencijalno opasnije od koronavirusa, zaključuju u FAO.Prehrambeni i poljoprivredni sektor imaju ključnu ulogu u rešenju tog problema, jer se u mnogim delovima sveta protivmikrobna sredstva znatno više koriste u uzgoju životinja nego u zaštiti ljudskog zdravlja.Proces pojačava snažan rast potražnje za hranom zbog sve brojnije ljudske populacije, a naučnici ne mogu držati tempo i istom brzinom osmišljavati nove lekove, pa su u opasnosti globalni sistem ishrane, sigurnost hrane, zdravstveni sistemi i ekonomija, naglašava FAO.
(Izvor Indeks)
