ТРЕЋИ СМЕР

БЕОГРАД И ДАЉЕ МЕЂУ 500

Капетан Мишино здање 1867

Моје злогуко предвиђање, обзнањено у „Галаксији да ће ове године неизоставно испасти, на сву срећу није се обистинило.

Зашто сам омашио?


Станко Стојиљковић

Универзитет у Београду и даље је међу 500 одабраних на Шангајској листи, најцењенијој у свету у вредновању научних достигнућа и високошколског образовања, где је први пут увршћен 2012. Моје злогуко предвиђање, обзнањено у „Галаксији да ће ове године неизоставно испасти, на сву срећу није се обистинило.

Зашто сам омашио?

У најбољој намери, а већ чујем да ми неко довикује да је тако поплочан и пут до пакла. Ваљда ћу се сада накратко зауставити, не морам пре времена да стигнем на циљ.

На чему сам темељио своје предсказање?

У протекле две године и неупућеноме био је очевидан пад, започет 2018. када се Доситејева (Обрадовић) задужбина спустила за 18 степеника. Ни много, ни мало, али био је то лош знак. Лане се, међутим, стропоштала за 126, обревши се од 401. до 500. места! Е то је за мене значило: узбуна!

У разговорима с неколицином зналаца, а посебно с једним који ме је два-три пута уверавао да је испадање незаустављиво, похитао сам да упозорим надлежне да нешто предузму. Је ли то био грех? Испоставило се да јесте.

До претходне године списак Универзитета Ђиао Тонг у Шангају, који је 2003. први пут обелоданио своје разврставање високошколских установа у свету, завршао се са 500. Лане је проширен за још 500. Од око 22.500, колико их подвргава властитом оцењивању, увелико прихваћеном као најпозданије. Исте године су уведене неколике нове научне области.

Како је Београд, упркос моме запомагању, опстао тамо где се налазио?

Од 2015. збир научних чланака постепено се повећавао, уз повремено опадање, и то је вероватно пресудило. У међувремену су кинески наукометрици пооштрили услове, дајући преимућство научним часописима из групе с највећим чиниоцем утицаја (impact factor), који су сврстани у првих 30 одсто.

И то ће убудуће бити најтежа препрека за Београдски универзитет, уз бесомучно надметање епских размера широм света. Свака земља се, наиме, упиње да јој прва висока школа доспе на Шангајску листу, а потом да придода још неку. За староседеоце, пак, важи опомена да мораш трчати све брже да био остао на истом месту.

Нажалост, Новосадски универзитет, који је 2019. био од 901. до 1000. места, сада је испао. Из бивше Југославије остало је Загребачко свеучилиште (401-500), које је неколико година било изван, затим Љубљанска универза (501-600), која је пре свих ушла и годинама била међу 500.

Из непосредног и ближег суседства поменимо два мађарска универзитета (један међу 500), шест грчких (један међу 500) и седам чешких (један међу 300, један међу 500). Далеко је бриселска Европа.

Међу првих десет разврстаних (осам америчких и два британска) није било битних промена – мало горе, мало доле. Харвард (САД) је неприкосновено први још од 2003. када се Шангајска листа појавила.

Сада ми је лакше.

(Уколико читаоци „Галаксије одлуче да моје покајање рашире, нека се не устручавају).

О аутору

Stanko

2 коментара

Оставите коментар