Станко Стојиљковић
Сачекали смо да истекне седам дана радости које је Србија прогласила. Нисте за то знали? Ви сте, очигледно, залутали у трећи смер, овде се чује и што нико не чује, види и што нико не види, мисли и што нико не мисли… Ваше уши, очи и мисли сасвим су у реду, не морате код лекара.
Београдски универзитет је остао (и опстао) међу 300 одабраних, од 22.500 из целог света, на чувеној Шангајској листи. Ето повода за вишедневну националну радост која се, наравно, није догодила. Сви су минутом (или којим више) ћутања отћутали највећи успех српске науке.
Не само да се задржао где је и лане био, него се малчице укосо испео. Поново не верујете: погледајте горњи графикон. Линију благог успињања нацртали су Кинези. Да су се, којим случајем, Срби задесили у близини, усмерили би лењир право у небеса. Нека се зна који је то једини „небески народ” на Земљи.
Искрено говорећи, страховало се да ће пасти стотинак степеница ниже у порђењу с прошлом годином. Ко је у кинески метрополис послао најновији перпетуум мобиле: мање улажеш, више добијеш! Ако то сазнају ови из Међународног фонда и Светске банке, опет ће тражити да се пензије скрешу. Нека трећедопци покажу (и докажу) – насупрот законима физике (читај биологије) – да се дуже живи кад се ређе једе.
Упућени тврде да број научних радова с потписом најстарије велике школе у Србији полако опада. А то значи падање на Шангајској листи, пре или касније. Зашто? Зато што се и друге земље из све снаге упињу тамо да доспеју, па више издвајају за науку и високо образовање. Поново неки перпетуум мобиле?!
Шта се, у ствари, ове године догодило? У очекивању исцрпног извештаја среског шпијуна Алексе Жунића, који је већ у рано јутро 15. августа први самолетом отправљен у Шангај, намеће се један једини закључак. Пресудиле су запапрене пиротске пеглане кобасице. Како?
Неколико дана уочи објаве овогодишње листе, стигла је вест да су још три српска универзитета – у Новом Саду, Нишу и Крагујевцу, сврстана на Шангајску листу. Сва три из математике, где ни Београд лоше не стоји, иако је 2013. године, чак, стигао међу 150.
Састављачи шангајског разврставања су, наиме, увели 17 научних области, и у том грму се крије непостојећи зец из Пирот (непостојеће „а” на крају речи). Тако се испоставило се да се Београд први пут од 2003. године испео на завидно 35. место, и то у прехрамбеним наука и технологијама. Какве вез с тим има пиротска пеглана?
Нема, али не заборавите да сте у трећем смеру који не постоји. Ако сте поверовали, није први пут. Политичари вам свакога дана понешто нестварно и неостварљиво обећају, па ништа. „Ми ништа не обећавамо и све ипуњавамо” (преузето од Алана Форда да нас не оптуже за крађу).
