Kад би свет сутра престао да испушта угљен-диоксид, глобалне температуре не би почеле да се смањују још много година, зато што се гас задржава у атмосфери. Али смањењем метана најлакше је покренути промену глобалне температуре у следећих 10 година.
Смањење емисије угљен-диоксида кључно је за окончање климатске кризе. Но, извештај Уједињених нација о климатским променама први је пут нагласило потребу контроле још подмуклијег кривца – метана, невидљивог гаса без мириса који ће у блиској будућности донети 80 пута више топлотне енергије од угљен-диоксида. Према Међувладином телу за климатске промене (IPCC), концентрација метана у атмосфери сада је већа него у било које време у последњих 800.000 година.
С обзиром на то да се Земља брзо приближава прагу пораста температуре од 1,5 степена Целзијуса у односу на ниво пре појаве индустрије, научници кажу да се испуштање метана мора брзо смањити. Чарлс Kовен, водећи аутор поменутог извештаја, рекао је да је то последица невероватне моћи загревања метана. „Најбржи начин за ублажавање неких климатских промена, које се већ догађају, краткорочно је редукција метана. Kад бисмо смањили емисије метана, неутралисали бисмо један од извора загревања”, рекао је он за CNN. Kад би свет сутра престао да испушта угљен-диоксид, истиче Kовен, глобалне температуре не би почеле да се смањују још много година, зато што се гас задржава у атмосфери. Али смањењем метана најлакше је покренути промену глобалне температуре у следећих 10 година.
Глобалне температуре су сада на 1,1 степен Целзијуса изнад износа пре развоја индустрије, а већ су учестали екстремни пожари, велике поплаве, дуготрајне суше и смртоносни топлотни таласи.
Метан, главни састојак природног гаса који користимо за штедњаке и загревање домова, може се произвести у природи активношћу вулкана и разградњом биљних твари. Но, много веће количине испуштају се у атмосферу на одлагалиштима отпада, гајењем стоке и индустријом нафте и гаса. Природни гас сматран је горивом прилагођавања, које ће помоћи у транзицији на обновљиву енергију јер је делотворнији од угља и испушта мање угљен-диоксида. За индустрију је важно да природног гаса има у изобиљу у целом свету и да је јефтинији за експлоатацију. Али заговорници су занемарили опасну претњу – овај гас може исцурити у атмосферу и узроковати знатно загревање.
Наиме, метан може исцурити из бушотина нафте и природног гаса, цевовода и опреме за прераду. Према подацима америчке Управе за енергетске информације, САД имају хиљаде активних бушотина за природни гас, милионе напуштених нафтних и гасних бушотина, око три милиона километара цевовода природног гаса и неколико рафинерија које га прерађују. Према извештају Фонда за заштиту околине, сваки трећи Американац живи у округу с нафтним и гасним постројењима, што представља опасност за климу и јавно здравље.
Донедавно је било тешко пратити локације и размере цурења метана. Сада инфрацрвене камере и напредни сателити могу проценити емисију метана широм света, дајући научницима и регулаторима увид у оно што се испушта на појединим местима. Kлиматолози из НАСА и Националне управе за океане и атмосферу раније су рекли да ће се погубне промене у климатском систему само појачати ако људи не престану користити горива која сагоревају и испуштају гасове „стаклене баште” попут метана. „Што се тиче угљен-диоксида, одувек смо знали за електране, димњаке и сличне ствари, али до последњих година код метана нисмо разумели колики је утицај мали број великих извора заиста имао. Нисмо разумели колико су суперемитери важни за смањење емисија”, рекао је Роберт Џексон, професор науке о животној средини на Универзитету Станфорд.
Последња процена IPCC-ија истиче да научници сада боље разумеју колико метана ослобађају људске активности попут пољопривреде и индустрије фосилних горива и колико то придоноси климатској кризи. Широм света фосилна горива, пољопривреда и рударство вртоглаво повећавају емисије метана. Производња и извори разликују се по подручјима. У Северној Америци већина (14 посто укупних емисија метана) долази од производње нафте и гаса, а следи стока са 10 одсто. У Kини је експлоатација угља највећи покретач емисије метана, придоносећи укупној емисији са 24 посто. Иако је пољопривреда главни извор метана, Џексон сматра да је питање емисије из пољопривреде и производње хране теже решити.
„Постоје само одређене ствари које можемо учинити са стоком. Или затражити од људи да престану јести говедину или покушати користити додатке сточној храни за промену микроба у цревној хемији. Али то није лако учинити за милијарде говеда широм света”, истакао је он. Међународна агенција за енергију процењује да индустрија нафте и гаса у цијелом свету може смањити метан за 75 одсто коришћењем већ доступне технологије. Такође се процењује да би се 40 посто могло смањити без додатних трошкова, будући да би се задржани природни гас могао продати.
Глобалне температуре су сада на 1,1 степен Целзијуса изнад износа пре развоја индустрије, а већ су учестали екстремни пожари, велике поплаве, дуготрајне суше и смртоносни топлотни таласи. Извештај IPCC-ија јасно даје до знања да је заустављање испуштања метана кључно за успоравање загревања. Научници кажу да светски лидери морају одмах деловати у решавању свих емисија гасова „стаклене баште”, а не само угљен-диоксида.
(Извор Ин декс)
