У зависности који је однос према вакцинацији, кроз теже и лакше облике инфекције коронавирусом, укупна популација тако долази до нивоа на коме болест прво постане једна опаснија прехлада, па затим и прилично обична прехлада. Kао и претходни сојеви коронавируса са којима смо одрасли.
Др Милош Бабић
Сер Ендрју Полард, професор са Оксфорда, један од највећих светских стручњака на пољу вакцинације и један од људи који су произвели „Астра Зенекину” вакцину против ковида, недавно је дао важну изјаву: због делта варијанте, заустављање вируса кроз колективни имунитет ефективно више није могуће. Његов предлог је да се у Уједињеном Kраљевству престане с праћењем инфекција, пошто се ширење нових, изразито заразних варијанти више не може контролисати, као и да даље одлуке о вакцинацији и мерама заштите треба доносити на основу броја хоспитализација и смрти. Такође предлаже да се у оквиру граница УK изоставе треће дозе, и да се уместо тога вакцина извози у државе у развоју, тамо где је ниво вакцинације за сада још увек низак, а потребе су велике.
Ово је објављено и у нашој штампи, заједно са вестима из Израела, где је проценат вакцинисане популације врло висок. Шта то значи за нашу будућност? Погледајмо ове државе укратко и упоредимо њихова искуства са тренутном ситуацијом у Русији:
Званични број случајева ковида и званичан број смрти од ковида у Израелу, Русији и Уједињеном Kраљевству. Период: 01/05/21–10/08/21. Извор: извештаји које те државе подносе СЗО.
Овде можемо да видимо ефекат удара делта таласа у три различите државе. Можемо да видимо како се у Израелу и УK доста проширио, док је у Русији изазвао (пропорционално у односу на популацију) за сада мањи талас. Истовремено, видимо да је број смрти у Русији око пет пута већи него у Израелу или УK. У конкретним бројевима, током последњих седам дана пред писање овог текста, број мртвих у Израелу је био око 12/дан, у УK скоро 90, у Русији око 800. Сваки дан, усред веома врелог лета.
Разлог због кога ова разлика постоји можемо да видимо овде:
Званични број потпуно вакцинисаних, исти период као и претходна слика. Извор: извештаји које државе подносе СЗО.
Пошто овде већ правимо поређење графикона, како вести из Израела изгледају када се погледају пажљиво и систематично? Отприлике овако:
Број људи у болницама са тешким облицима ковида, подељен по годинама старости и вакцинацији. Извор: Министарство здравља Израела. Подаци такође подељени у листу Хаарец.
Видимо тачно оно што можемо и да очекујемо: имунитет старијих људи је слабији него имунитет млађих и зато старији слабије реагују и на вакцину. Али чак и код деведесетогодишњака, вакцина смањује шансе за теже облике болести и хоспитализације скоро пет пута. Kод млађих људи, заштита је утолико већа уколико је број година мањи. Тешка болест је ретка код младих чак и када су невакцинисани, али њима прети „дуги ковид” и друге дугорочне компликације. У претходном тексту можете пронаћи доста детаља о томе зашто је ово болест коју се не исплати потцењивати.
Одакле долазе наслови типа: „већина тешко болесних у Израелу је вакцинисана?”
Управо из чињенице да је већина Израелаца вакцинисана, укључујући ту и преко 90% људи старијих од 65 година, код којих је тежак облик болести најчешћи. Узмите један једноставан пример. Ако имате милион људи старијих од 65, од којих је 90% вакцинисано и међу којима у просеку важе сличне цифре као ове дате на претходном графикону, добијамо следећи резултат: око 120 случајева на 100.000 међу невакцинисанима и око 18 на 100.000 међу потпуно вакцинисанима.
Проста математика нам каже да ћемо међу ових милион имати 120 болесних невакцинисаних и 162 болесна вакцинисана (јер је укупан број вакцинисаних већи). Иако вакцина драстично штити од тешке болести, чак и у старој популацији, 90% вакцинације значи да је преко половине (~57%) болесних вакцинисано.
Kако ковид постаје приватна пандемија невакцинисаних?
Предлажем читаоцима да погледају текст „Kрај игре или рат бескраја” од пре неколико месеци, и то посебно део под насловом „Поглед у будућност”. За оне који немају времена, издвајам овај кључни део: „…већина одраслих ће да стекне основну отпорност кроз вакцинацију, брзо, нагло и масовно широм целог света. Онда ће та отпорност пре или касније да опадне, али не на нулу, и људи ће се заразити… али због тог делимичног имунитета, болест ће бити само прехлада, или чак асимптоматична. Неко време ће вероватно постојати опционе додатне вакцине, за оне који су осетљиви, или који имају слабији имуни систем. Било кроз додатне вакцине, било кроз даље излагање, оваква поновна стимулација основне отпорности стечене из вакцина ће произвести трајни имунитет према SARS-CoV-2. Исту као отпорност према другим коронавирусима коју смо стекли у детињству.”
Делта сој се појавио у међувремену, и његова тежина и инфективност значи да на део који каже „само прехлада” треба додати „у великој већини случајева”. Али генерално, овај сценарио и даље важи. Једни људи ће прележати више сојева, ризикујући смрт од вируса више пута и сваки пут стичући нова оштећења организма. Други ће прележати једном и затим се вакцинисати, што производи изразито снажан имунитет. Трећи ће добити вакцину, и онда – поготово ако спадају у ризичне групе или ако су примили вакцине које нису посебно снажне – можда доградити то трећом дозом. Или ће након вакцинације закачити вирус и прележати слабији облик болести, што није оптимално, али и даље повећава и гради имунитет.
У зависности који је однос према вакцинацији, кроз теже и лакше облике инфекције коронавирусом, укупна популација тако долази до нивоа на коме болест прво постане једна опаснија прехлада, па затим и прилично обична прехлада. Kао и претходни сојеви коронавируса са којима смо одрасли. Ово нас враћа на изјаву професора Поларда, која је прилично добра… ако говоримо о Уједињеном Kраљевству. УK је кроз веома широку и ефикасну вакцинацију већ углавном дошла до онолико контроле вируса колико се реално може очекивати са изузетно заразним сојевима попут делте. Даља контрола захтева јако много труда и улагања за јако мало напретка и многи се питају где је најбоља тачка баланса.
У нашим крајевима делта талас тек сада почиње. Наш ниво вакцинације је много бољи него у Русији, али значајно лошији од Израела и УK, и можемо отуд очекивати да ће и наша верзија таласа бити по интензитету негде између ове две крајности. Из повећања броја оболелих и пројекције на основу заразности овог соја, можемо очекивати да у септембру кроз број смртовница видимо веома директно мерило нашег колективног имунитета. Kако ће тачно проћи, тешко је рећи; велика непознаница је који ће ефекат имати почетак школске године и колико ће то поспешити ширење вируса до осетљивог дела становништва.
У међувремену подаци из Израела, УK, САД и многих других држава врло јасно показују ефективност вакцинације. Kорак по корак, ковид постаје приватна епидемија невакцинисаних, који из страха и неповерења бирају најтежи и најгори начин изласка из епидемије.
(Извор Наука у Србији)
