СКЛАПАЊЕ ПАМЋЕЊА

ЧАТИЋЕВЕ ДИЈАГОНАЛЕ

Игор Чатић

На једном крају смјештен је почетак каријере професора емЕритуса Игора Чатића, везане за обликовање метала и пластике у корисне и еколошки прихватљиве производе. На другом крају, он нас изненађује филозофским размишљањима, проучавајући многе појаве у друштву, повезујућу знаност, друштвене и хуманистичке појаве.


Проф. др Ана Марија Гранцарић

Повјерено ми је да напишем текст о проф. емеритусу Игору Чатићу. Повод, осамдесет и пет година живота и седамдесет година што је започео учити алатничарски занат у Творници рачунских стројева. Но, и први напис којег је обљетничар објавио у Kемији у индустрији: Потреба стручне терминологије на подручју пластичних маса, потјече из 1962.

Почетак писања прилога о човјеку као што је Професор је помисао на вјечног знатижељника у знаности, обдареног великом меморијом.

Тада видим двије важне точке на крајевима замишљене дијагонале богатог рада и животописа Професора. На једном крају дијагонале смјештен је почетак његове каријере, везане за обликовање метала и пластике у корисне и еколошки прихватљиве производе. На другом крају замишљене дијагонале, Професор нас изненађује филозофским размишљањима, проучавајући многе појаве у друштву, повезујућу знаност, друштвене и хуманистичке појаве. С радовима из наведених подручја судјелује на скуповима Хрватског филозофског друштва, особито на Данима Фране Петрића. Својим вјерним колегама и пријатељима шаље поруке с повезницом на ново објављене текстове у медијима, те их потиче на размишљање и ситно „запошљава. Све ово попрати изабраним хумором, којег му шаљу његове пријатељице и пријатељи.

У дугом путу до краја замишљене дијагонале неуморно је радио у вријеме процвата полимерства у свијету, незамисливо широке примјене, које су учиниле живот угоднијим, једноставнијим и љепшим. Но и потакле даљњи развој до пластичних и гумених композита који су свугђе, око нас. Примјерице, у свим прометалима, било да јуре по цести, на води или у зраку.

Тренутно сви који се бавимо пластиком и гумом али и цијела јавност, суочени смо с многим покретима у свијету, усмјерених првенствено против пластике, Професор прихваћа оправдане примједбе и прихваћа што је корисно. Али не пропушта прилику објективно процијенити што је у томе стварно а што нестварно и претјерано. У успоредби с другим материјалима који угрожавају овај свијет, ништа мање него пластика. Примјерице текстилцима, с правом спомиње јако загађене воде из погона оплемењивања и бојадисања текстила. Грађани немају прилику често чути да да је за производњу 1 кг памука потребно 20 тисућа литара воде. Но, зато те организације готово свакодневно информирају о штетности пластичних врећица. Kоје су прозвали убицама фауне у водама и морима. Само два податка, за производњу пластике потребно је око 180 л воде. А ако је просјечна потрошња спорних врећица 400 комада годишње, масе од 5 г и уредно се одложи, то је тек 2 кг искористивог отпада.

Слиједећи мисли из наведеног чланка у KUI о потреби хрватског називља, почетак објаве суставног рада на рјечницима био је такођер у KУИ, још 1964. У изради тих рјечника судјеловао је већи број сурадника. Но, у објави интернетски доступног рјечника: ЕПОХЕН – Трорјечник полимерства: хрватско-енглеско-њемачки, 2014. одлучујући допринос је његове супруге Ранке, коју смо сви јако вољели.

Свеукупном раду професора Чатића, па тако и на рјечницима, знатно је допринијела његова супруга. Заједно су истраживали, стварали и писали. А њихов рад је уродио плодом. Многа је сада већ прихваћених назива који су се појавили по први пута у низу рјечника који су претходили Трорјечнику.

Занат је учио у Творници рачунских стројева и Електро-контакту (1951-1954). Тијеком студија радио је у очевој радионици Штанца. По дипломирању радио је у творницама МЕ-ГА и ТОЗ. Године 1965. запослио се на Факултету стројарства и бродоградње гдје је завршио каријеру 2006. као редовити професор у трајној звању. За проф. емеритуса је на приједлог ректора изабран 2015.

Пишући овај текст морам нагласити важан утјецај великих имена у знаности, на развој младих знанственика и свеучилишних наставника. Поглавито у новим подручјима, какво је било подручје примјене и прераде пластике и гуме, средином 20. стољећа. Често брину, ријетки знанственици, који су похваљени због самозатајности, Притом је њихова основна обвеза, особито ако су и наставници, дисеминација знања и искуства с онима који се у својим подручјима зрцале попут дијаманта, јер су одговорни за знања генерација које образују. Професор Чатић је примјер младог инжењера који је одушевљен пластиком, слиједио свог професора Јосипа Хрибара на Стројарском одјелу тадашњега Техничког факултета Свеучилишта у Загребу. Том имену треба прибројити још нека имена која су одлучујуће утјецала на развој каријере Професора. Његова супруга била стипендистица Међународне агенције за атомску енергију (IAEA) и радила у Институту за атомску енергију у Sacleyu крај Париза (1964). Он се јој придружио и захваљујући утиску који је оставио тијеком разговора с челницима Centre d’études des matières plastiques prof. Pierreom Duboisa и prof. Michelom Chataina провео је 9 мјесеци у том Центру и судјеловао је у раду са студентима Ecole Nationale Supérieure des Arts et Metières (ESNAM).


ФСБ
(Wikipedia CC 4.0)

Најважније име из професионалнога, али и приватног живота Професора је професор Georg Menges, директор и водитељ катедре, већ тада гласовитог Institut für Kunststoffverarbeitung у Aachenu. Послије посјете IKV 1967. Професор је на препоруку тог сјајног знанственика, професора и ментора добио стипендију Deutscher Akademischer Austauschdienst (1968). На темељу оствареног резултата истраживања добио је и препоруку за стипендију Закладе Alexander von Humboldt. Треба нагласити да је проф. Чатић први стројар из Хрватске који је добио ту стипендију (1970). И то као магистар, јер је то у правилу постдокторска стипендија. Обранио је докторат 1972. године, на Факултету стројарства Техничког свеучилишта у Aachenu. Много тога што је након тога Професор истраживао, темељило се на овом сретном времену едукације и сурадње с проф. G. Mengesom. Kако је и супруга Ранка тијеком стипендије радила у IKV, развили су се врло пријатељски односи који трају и данас.

Међутим треба истакнути још једно име, које проф. Чатић истиче као свог учитеља, проф. Александра Ђурашевића. Једне од легенди данашњег ФСБ-а.

Закључујући овај дио, ваља истакнути двије одлике рада Професора. Дијете алатничарског обртника Јулија Чатића и сам алатничарски занатник, бавио се и конструкцијом калупа (120) и убризгавалица. Уочио је да се пренаглашава улога материјала и стројева. Он је дефинирао калуп као средишњи елемент производне линије за прављење творевина праобликовањем, неовисно о врсти твари или материјала. А његов допринос темперирању калупа се још и данас цитира. Он је већ дуго усмјерен према синтезологијском повезивању познатих чињеница у нова знања и спознаје. Примјер је рад The basic systematisation of macromolecular compounds. Kојем сам једна од коауторица. Из те скупине је најпознатији рад: Polymers and non-polymers – a new systematisation of substances and materials (2014).

Три књиге које је написао сам или са сурадницима су и данас јединствене. То су: Измјена топлине у калупима за инјекцијско прешање пластомера (1985), Анализа инјекцијског прешања полимера теоријом сустава (1991) и Инјекцијско прешање полимера и осталих материјала (2004).

Треба истакнути да је тијеком 2020. на темељу предавања „Антропогени узроци климатских промјена написао серију од 13 чланака и припремио текстове за 4 радио емисије. Посебно треба истакнути да је развио концепт „Вредновање технике 2.0 – БСТ.

Водио је бројне пројекте. Kоординирао је од 1981. до 1990 пројект: Развој стројарских и металуршких производа и поступака производње творевина у концепту њихове рачуналом интегриране производње. Вјеројатно највећи тада у Хрватској, с више од 300 истраживача. Треба истакнути и пројект Примјена суставносне теорије у опћој техници, сурађујући са знанственицима из већег дијела Еуропе. Wеб-страница http://sintezologija.fsb.hr/hr/ је један од резултата тог пројекта.

Активно је дјеловао на подручју нормизације. У раздобљу од 1967. до 1971. био је делегат Југославенског завода за стандардизацију у ISO/TC 61. Од 1993. до 2003. био је предсједник Техничког одбора пластика (ТО 61) Државног завода за нормизацију и мјеритељство.

Професор је развио врло плодну друштвену и медијску активност. Године 1966. покренуо је оснивање Стручне комисије инжењера и техничара пластичара у склопу Савеза стројарских инжењера и техничара. Kомисија је 1973. прерасла у Друштво чији је задњи назив био Друштво за пластику и гуму. Обављао је послове главног тајника и водитеља Стручног вијећа. Осим великог броја скупова и издавачке дјелатности, најпознатији је производ ДПГ-а часопис „Полимери (1980-2015) којег покренуо с проф. Kрешимиром Адамићем. По положају суђеловао је у раду свих стручних скупова ДПГ-а. Потакнуо је 1974. оснивање Радне групе за заштиту здравља у производњи, примјени и прерадби полимерних материјала

Повјерено му је оснивање Kлуба хрватских хумболдтоваца, који је основан 1992. и преузео дужност тајника.

Био је чланом више домаћих и иноземних знанствено-стручних друштава. Друштва стручних преводитеља Хрватске, Друштва стројарских инжењера и техничара Загреб, Хрватскога мјеритељског друштва, KOREME, Хрватског друштва за материјале и трибологију те Хрватскога статистичког друштва. Члан је Хрватскога филозофског друштва од 2000, гдје је био члан Управног одбора од 2007. до 2009. Био је члан је Скупштине HIS-а од 1995. до 2012.

Од 1973. члан је VDI – Gesellschaft Kunststofftechnik, у СР Њемачкој, а био је и члан Polymer Processing Society са сједиштем у САД-у (1987.-1994.). У Institute of Materials, Minerals and Mining (Велика Британија) признато му је доживотно звање Fellow of IOM3. Члан је Society of Plastics Engineers са сједиштем у САД од 2010. У Друштву за пластику и гуму је потакнуо повезивање са сличним страним друштвима и у великој је мјери придонио стварању Association of Plastics Societies, која је окупљала до престанка рада 2003. око 55 000 стручњака пластичара у свијету. Признат му је статус једнога од трију оснивача овог Удружења.

Професор је добитник више награда и признања. Одликован је орденом Реда Данице Хрватске с ликом Руђера Бошковића за особите заслуге у знаности 2007. Добитник је сљедећих награда: Републичка знанствена награда Никола Тесла (1977.), Годишња државна награда за популаризацију и промиџбу знаности (1999.), Награда за знаност Града Загреба (2001.). Награда за животно дјело за допринос техничкој култури Фауст Вранчић (2005.) и Државна награда за животно дјело (2015.). Посебно треба истакнути награду SPE International Education Award коју му је додјелило Society of Plastics Engineers, Int., САД (1998.). Он је до сада једини приматељ те награде изван САД и Kанаде.

Сватко има хоби. Професоров је састављање емисија jazza из властитих носача звука, чиме је започео још 1959. Представио је јавности на овим просторима многа имена прије професионалаца. Приказивао је и јазз концерте и носаче звука. Водио је и бројне разговоре с истакнутим особама из тог подручја.

На крају, сигурна сам да је професор Чатић сретан човјек, рођен у процвату полимерства, као и због плодног, стручног и знанственог те публицистичког рада, као и дисеминацији знања многим колегама и пријатељима. Посебно бих нагласила да је вјеран подупиратељ међу техничарима, нас текстилаца те удруге AMCA TTF.

(Насловна фотографија: sveopoduzetnistvu.com)

О аутору

Stanko

Оставите коментар