Истраживачи су убризгали у леву задњу ногу мишјег фетуса тип ћелија који успорава раст ноге. Открили су да ћелије које окружују нападнуто ткиво, комуницирају с плацентом, која онда сигнализира осталим ткивима организма, укључујући и друге ноге, да успоре свој раст док успорени екстремитет не ухвати корак.
Врсте са симетричним телом тумарају Земљом око 400 милиона година. Људи одавно показују интерес за једну карактеристику наше врсте ‒ симетрију у опажању лепоте или чувени приказ људског тела на слици Леонарда да Винчија „Витрувијев човек”.
Алберто Росело Дијез (Монаш)
Научници су сада отишли корак даље. Алберто Росело Дијез, биолог Аустралијског медицинског института за регенерацију Универзитета Монаш, водио је студију која се бавила тиме како фетус миша задржава симетрију тела током развоја. Тим је успорио раст једног од екстремитета фетуса, и потом посматрао како ћелије комуницирају како би одмах кориговале асиметрију. До сада, ниједна студија није испитала овај феномен.
Ми очекујемо да нам екстремитети
буду симетрични. Како се та симетричност
постиже, то је заиста занимљиво питање.”
После целе године пропалих покушаја, Дијез и његов тим створили су модел миша. Позајмивши технику која је претходно развијена за потребе модификовања ћелија у лабораторијској посуди, истраживачи су убризгали у леву задњу ногу мишјег фетуса тип ћелија који успорава раст ноге. Открили су да ћелије које окружују нападнуто ткиво, комуницирају с плацентом, која онда сигнализира осталим ткивима организма, укључујући и друге ноге, да успоре свој раст док успорени екстремитет не ухвати корак. Тада се настави нормалан раст.
Размишљајте о овом процесу као о „трци три ноге”, каже Ким Купер, биолог са Калифорнијског универзитета у Сан Дијегу, који није био укључен у истраживање. „Ако једна особа хода брже, тешко је остати синхронизован. Овај механизам плаценте омогућава споријим удовима да достигну остале”, каже Купер.
Студија нуди увид у развој удова и такозвани „раст у ритму”. Али истраживачи постављају питање: када екстремитет достигне исти ниво раста, како остали знају да треба да наставе нормалан раст? „Ми очекујемо да нам екстремитети буду симетрични”, каже Адријан Халм, биолог са Универзитета Вирџинија (који такође није учествовао у истраживању). „Како се та симетричност постиже, то је заиста занимљиво питање”, рекао је Халм.
(Извор РТС)
