Да ли сте икада имали осећај да сте у потпуности предвидели нешто мало пре него што се то заиста десило? Није реч о супер моћи, већ о механизму мозга који омогућава људима да буду много успешнији.
Истраживачи са Универзитеа Kалифорнија истраживали су како људи могу да предвиде неке ствари у животу, те су открили да мозак има два механизма за мерење времена који омогућава краткорочна предвиђања, пише IFL Science. Један од механизама, познат као временски интервал, ослања се на прошла искуства и повезан је са малим мозгом. Други лежи на ритму и повезан је са базалним ганглијама.
Студија даје убедљив доказ да људи
имају најмање два унуташња механизма
За одређивање времена.
И мали мозак и базалне ганглије су важне регије мозга које су повезане са покретом и когницијом (спознајом, сазнањем). Истраживање је објављено у часопису Proceedings of the National Academy of Sciences. „Било да је реч о спорту, музици или говору, наша студија указује на то да време није јединствен процес, већ да постоје два различита начина на који вршимо временска предвиђања и они зависе од различитих делова мозга”, истакао је Асаф Бреска, научник са Универзитета Беркли.
Асаф Бреска (Беркли)
Kако би спровели истраживање, тим научника је имао задатак да проучава људе са Паркинсоновом болести и оне који су патили од церебралне дегенерације, а испитиване су њихове реакције на знаке и стимулансе који су се појављивали на екрану. Они су имали задатак да предвиде када ће се појавити треперави зелени квадрат на екрану док посматрају низ зелених, црвених и белих квадрата. Један низ имао је стабилан ритам, а други нешто сложенији образац. Паркинсонови пацијенти били су много бољи у предвиђању сложеног образца, док су пацијенти са церебеларном дегенерацијом били добри у ритмичком.
Људски мозак је моћна ствар, а ово
истраживање показује његову способност да
дешифрује свет око себе на основу знакова.
„Доказали смо да су болесници са церебралном дегенерацијом имају поремећај у коришћењу неритмичних временских знакова, док пацијенти са дегенерацијом базалне ганглије повезане са Паркинсоновом болестом имају поремећај у коришћењу ритмичких знакова”, рекао је аутор студије Ричард Иври. Студија даје убедљив доказ да људи имају најмање два унуташња механизма за одређивање времена.
„Наши резултати указују на најмање два различита начина на који се мозак развио како би предвидио будуц́ност”, објаснио је Асаф Бреска. „Систем заснован на ритму је осетљив на периодичне догађаје у свету, као што је нераздвојан у говору и музици. А временски систем пружа општу способност предвиђања, осетљиву на време чак и у одсуству ритмичког сигнала.”
Људски мозак је моћна ствар, а ово истраживање показује његову способност да дешифрује свет око себе на основу знакова.
(Извор Б92)
