Особе с таквим смислом з имају висок коефицијент интелигенције.
Не треба вам Менса да бисте сазнали да ли неко има висок коефицијент интелигенције, само му испричајте низ болесних вицева, а затим процените њихову реакцију. Нова студија у часопису Cognitive Processing открила је да интелигенција игра кључну улогу у уважавању црног хумора – а и неколико других фактора, посебно ниво агресивности особе, преноси The Guardian.
Тим истраживача који је предводила Улрике Вилингер са Медицинског универзитета у Бечу замолио је 156 људи, просечне старости од 33 године (укључујући 76 жена), да оцене своје разумевање и уживање у 12 црнохуморних цртаних филмова. Примери укључују цртани филм који приказује мртвачницу где лекар подиже покривач с тела. Жена потврђује: „Наравно, то је мој муж – у сваком случају, који прашак за прање сте користили да бисте добили тако белину?”
Учесници су, такође, тестирани на вербални и невербални коефицијент интелигенције и питани су о властитом расположењу, агресивности и образовању. British Psichological Society Research Digest блог извештава да је студија пронашла три групе учесника. Група с највецћим уважавањем и разумевањем болесног хумора имала је највише оцене на вербалним и невербалним тестовима интелигенције, била је боље образована и имала је нижи ниво агресивности и лошег расположења.
Друга група је показала умерено разумевање вицева, а и најмање је уживала. То су били људи с просечним оценама интелигенције, али су имали највише негативног расположења и највиши ниво агресије. Трећа група је показала умерено разумевање и склоност болесном хумору, имала је просечне оцене интелигенције, али је углавном била позитивно расположена и имала умерене оцене агресивности.
Налази су у супротности с ранијим теоријама о односу између агресије и хумора. Још 1905. Сигмунд Фројд је поставио хипотезу да хумор омогућава безбедно ослобађање обично потиснутих сексуалних и агресивних нагона. „Ово се поклапа с ранијим истраживањима која показују да је смисао за хумор у корелацији с коефицијентом интелигенције, али оповргава донекле уобичајено уверење да су људи који воле црни хумор обично мрзовољни и можда мало склони садизму”, наводи се у извештају. Вилингер и њен тим рекли су да ова открића указују на то да је уважавање црног хумора „сложен задатак обраде информација” у ком негативно расположење и високи нивои агресије могу да замагле способност људи да схвате шалу.
(Извор Н1)
